Potpuri

Sinoć divanim telefonom s prijateljem. Uspeo sam, posle dužeg vremena, da ga izbacim iz napornog radnog ritma skrenuvši mu pažnju na jedan novi, očaravajući disk. Razgovaramo dugo, k’o žene, skačemo s teme na temu, a on me, u jednom trenutku, upita:

– Jesi li slušao novog Maccu? Nerd smile
– Jok, jel’ treba da čujem? Surprised smile
– Ma, ne znam, silno su napolju ozvezdičili album u recenzijama. Evo, stoji pored mene već nekoliko dana, a nikako da ga pustim. Ne stižem. Green with envy
– Pored mene stoji novi Elton John i još koješta, ista priča… Punk
– Pa šta radiš, juriš ženske? Be right back
– Jok, pišem za neki blog… Sarcastic smile

Let it be… potpuri! Hot smile

Nastavite sa čitanjem… “Potpuri”

Jedna na dan (3-113): 21. oktobar 2013.

Šetajući tako u grupici foto-entuzijasta, od osobe koja ume da gleda-i-vidi čujem ozbiljnu pohvalu, potaknutu utiskom prve posete, o spokoju koji vlada na ulici Kikinde okupanoj kasnim miholjskim suncem. Da nije to rekla, ne bih nizom kratkih, brzih asocijacija došao do misli o sveopštem mentalnom jadu koji je okupirao moju varoš još onih godina kada su drvoredi vađeni da bi bili pretvoreni u ogrev. Taj jad ne popušta pritisak već dvadeset godina. I da ne bi tog patetičnog toka misli, ne bih obratio pažnju na ovu scenu, svedenu u fotografiju na mestu koje se nalazi 300 metara od strogog centra grada.

Jedna na dan (3-113), 21. oktobar 2013: Razbijeni prozori i raspukle duše

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-113): 21. oktobar 2013.”