Фото синемаскрп за по кући (1)

Почело је пре девет година. Питао сам Грбу да ми састави неке фотке што сам снимио испред куће, а он ми дотурио Канонов Фотокрп (Canon, Photostitch). Судећи по временима на порукама и фоткама, нисам много спавао те ноћи. Прва порука је отишла у 16:30 једне суботе, кад сам повадио из фоткалице серију снимљену преко пута од куће. Прва скрпљена верзија је била готова већ у 22:14. Последња, сутрадан у 2:14.

Тада смо се тек били уселили у ту кућу, све је било у хаосу, у пола просторија је било тепиха а у пола није, пола приземља је било магацин и радионица… а ја заглавим до 2:24 ујутро док истерам верзију како сам ја хтео (и успут научим како ради тај фотокрп). Оно, јесте да је стари Агфин Фотомудрац (Photowise) умео то да ради, али је био доста килав и загрцнуо би се после два снимка. Ово не би успео никад:

Наравно, на овој слици има вишка онолико, зато се то обреже:

(велика)

Сад ово већ личи на нормалну фотку и не види се да је састављено софтверским крпежом од десетак снимака. Жао ми је сенки у доњем делу, ал’ шта је ту је. И не примећује се да снимак не обухвата пуних 180 степени, јер стојим у кривини – и да је улица скроз права, изгледала би овако криво. И, зачудо, изгледа исто као прва верзија коју ми је урадио Грба пре него што сам се упустио у солистички рад. Nastavite sa čitanjem… “Фото синемаскрп за по кући (1)”

Sposobnost nuklearnog uništenja na više načina

Day after day it reappears
Night after night my heartbeat shows the fear
Ghosts appear and fade away

O grupi Men at Work već je pisano na ovim stranama. Da upotrebim Grbin izraz iz prvog predstavljanja, ovo je “radiofonični pesmičuljak”, njihov prepoznatljiv pop-reggae zvuk, a za bukvalistički prevod naslova pesme bio je zadužen Google Translate. Winking smile

Daaaaa mi je biti, morski pas!

Vašem psu će biti svejedno da li ste obukli crvenu ili narandžastu majicu. Kao i vašoj mački. A vašem morskom psu biće svejedno štagod da obučete Winking smile


Jedna na dan (3-115): 23. oktobar 2013.

E, pa kad zamisliš jedno, ispadne drugo, a trebalo je nešto sasvim treće…

Drug me je jednom pitao kako odlučujem da li fotografija treba da bude crno-bela (iliti monohromatska) i shvatio sam da ne umem da mu odgovorim, jer odlučujem na prečac. Sva je istina da sam ovu scenu zamislio bez boje kad sam je već ugledao. Ali, to nije trebalo da ispadne ovako:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-115): 23. oktobar 2013.”