Pre nekoliko dana sretnem Paju, mog drugara iz neke davne prošlosti. Životni putevi nam se nisu ukrstili decenijama, pa je zadovoljen red & običaj da se ispričamo. Onako, s nogu, kada ne može bolje. Ja u ruci držim svoj doručak kada mu vreme nije, a on fasciklu sa nekim dokumentima. Brzo pretrčimo uobičajene teme: žena, deca, posao, politika…
Ma, prvo neka ludnica počne, pa ćemo da nastavimo priču…
– Jel’, bre, slušaš li još muziku?
– Kada stignem i kako stignem.
– Imaš li još ploče?
– Imam! I dalje se saplićem o njih.
– A ideš li na koncerte?
– Idem, kada me sin povede.
– E, ti još nisi mrtav! – spremno zaključuje Paja.
I tu se lepo ispozdravljamo, spremni da svako krene svojim putem ka večnosti, kad Paja ispali:
– Nabavio sam fokus!
– Koji fokus?
– Onaj Hocus Pocus koji smo nekada kod tebe vrteli do besvesti.
Danima motam filmove po glavi sve mozgajući o čemu da pišem, a Paja to izbaci iz rukava… Sam se nikada ne bih setio.
– * –
U vreme kada se mislilo da se u rok muzici ništa ne događa van Engleske i Amerike, uspeh grupe iz Holandije je bila prava senzacija. Focus su prvo zapalili Evropu singlom House of the King (1970), usledio je urnebesni Hocus Pocus (1971), a publiku je dokrajičila rafinirana Sylvia (1972).
Teško je definisati šta su na albumima svirali, ali to i nije važno. Svirali su odlično i to je ostalo trajno zabeležno. I što je najvažnije, vreme kao da nema uticaja na njihovu muziku. Još uvek zvuči sveže i nadahnuto.
Gitarista Jan Akkerman je kasnije napravio fenomealnu internacionalnu karijeru i slovi za vrhunskog majstora instrumenata sa žicama, sklonom svakoj vrsti eksperimenta. Thijs Van Leer (klavijature, flauta) je nanizao dvadesetak prefinjenih introspektivnih albuma koje obožavam da slušam kada želim da se opustim. I održao grupu u životu, tako da i danas sa njom nastupa.
Jedino me još zanima na čemu su bili kada su ovaj klip snimali? 