Фото синемаскрп за по кући (2)

Кад први покушај успе, ко ће ме зауставити. Али, пут неизоставно води кроз досадни део: с(по)тицање рутине.

Зато данас следи гњаважа, обичне и надасве незанимљиве фотке. Биле су мени занимљиве док сам их радио, али ми се нешто не чини да ће бити занимљиво и вама. Да смандрљамо ово укратко (а и линкове на велику слику ћу трпати у најаве, да не развлачимо текст).

Први значајнији рад на ту тему ми је био, наравно, центар родног ми града, што је и први пут да сам урадио пуних 360 степени… тачније, око 370, није бег циција. Како смо се надали, добро смо се удали… мало ми је пао дурбин на пар места, фали нешто горњих делова на згради електрограђ(еви)нске школе и општине, ал’за први пун круг, пуна капа. Још и ухватио плави сат фоткалицом која иначе воли (да вуче на) плаву. Мора да сам изгледао мало шашаво, стојим на ћошку и вртим се пун круг, не скидајући ока са екранчета.

А онда сам се сетио да видик постаје усправан кад се легне и обратно… и оно чудо од дрвета испред куће није могло да избегне судбини. Напросто сам морао да забележим те огромне цветове – претходне године, кад смо се уселили, већ је била прецветала.

Код Фотокрпа уопште није неки проблем да се ради и вертикално, као и комбинација – покушавао сам да урадим и решето три попреко и два увис, али сам то све покушавао у соби, и онај проблем са геометријом је испао претежак за јадног крпеж мајстора. Ломио ми је стубове од полица, удвајао шарке на вратима, чуда правио и није се прославио.

Догађало се да спојим и нехотичне панораме, ствари које сам случајно преклопио снимајући, док сам хватао угао или изрез или нисам ни сам био начисто шта то радим, као например овај ватромет. Снимљен 2006, скрпљен 2013.

А онда сам прешао са Конике на Фуџислава, и нешто ми баш наспело да се возикам по крају, фоткалицом о рамену, бициклом за друмом. И на месту где сам рачунао да треба да паузирам и размислим да ли да уопште прелазим преко (јер четири траке су то, вози се густо и брзо, и требало је прво да се довучем до семафора где бих могао да пређем), схватим да сам у ствари дошао где сам хтео. Сишао сам са бицикла и… и најзад сам почео да учим, досад је ишло сувише лако. Уочите бар две грешке на снимку^о.

За крај, технички можда најбоља из ове серије, свих 360 степени, не кривуда, хоризонт стабилан, сви снимци једнаког квалитета, ухваћен тренутак кад је светло добро у свим правцима, ма дивота једна. Али… уочите незгоду у крајњем десном углу (но ни ту нисам шампион, нити ми је ово било какав рекорд, биће горе у следећем наставку). Залудни би могли да пронађу свих 13 аутомобила у боји; ако нађу више, негде се не слажемо у дефиницији…

—-
^о Други снимак с лева је попио више неба, јер нема шуме, па га је аутоматика затамнила, штавише небо вуче на ружичасто. Види се на преклопу са трећим. Такође, преклоп је преломио ограду доле.
Бели аутомобил има две маске, померио се злотвор између трећег и четвртог снимка.
Још један преклоп негде десно није легао како треба.