Кад се једном пређе оно “тако се то ради“, црв не да мира и прелазимо на “а шта ако пробам овако”. И ту почиње да се догађа.
Ћерка на студијама, узели јој некакав станчић, купатило клаустрофобично мало… што треба некако и приказати. Одвалим једну вертикалну серију и добијем… овај крш.
Хм… нисам баш задовољан. Фотокрп се баш није нешто показао, терао сам га преко 200 на сат и скрљала се, канда, сказаљка на брзиномеру. Да видимо да ли то може боље, шта каже Гугао…
И нађем Аутокрп. Сића од програма, ништа интерактивно, чак ни не пита где да сними и под којим именом – сними га тамо где су саставне слике, као pano.jpg, и готово. Ко уме да сложи фотке за синемаскрп, уме и да се избори са прекрштавањем фајлова. Има и нека подешавања, са којима поступам опробаном методом РСНДН (рани свиње и не дирај ништа). Подесим жељену висину или ширину, откачим кућицу са “ауто исправљање” и ако су фотке вертикално наслагане, као овде, кажем му да их обрне за један прав угао – а после обрнем резултат. Дам му фотке да их сложи и чекам да заврши. Умело је да потраје, док је машина била слабија. На реченом примеру, добијем ово:
Е, тако већ може. Кренула ме карта. Почео сам да експериментишем чак и са шашавим форматима, који се не могу уклопити у квадрат, а можда ни не треба. Као што је полароид засебан жанр упркос својим ограничењима, или баш због њих, тако би и ова уврнута фотографија могла то да постане…
Једна друга ствар ми није дала мира… снимци на којима има људи и кола, где се ствари крећу. И шта све ту може да се деси кад Аутокрп почне да одлучује где да претопи један снимак у други. На овом снимку из Ниша, лепо је испало свих 180 степени, само сам мало скратио аутобус, а некима дао прилику да бар мало поживе двоструким животом, макар овако скрпљеним:
Аха, дакле, тако то иде… добро, да вратимо тај аутобус уз још мало репете, окушавши срећу на Славији:
А онда, кад овако шашаво испада са живим возилима, што да не и са много живих људи? Ево једних сватова. Јесте, има духова онолико, али они су та атмосфера. Народ пун духа, јелда.
И, за крај ове серије, један суманути покушај. Призор који стаје на два снимка, али сам снимио двапут по два, јер су стално пролазила нека кола. Е сад, пошто сам снимио све са истим елементима (мање више све на аутоматици, али исто светло, иста мета, исто одстојање)… што ја не бих Аутокрпу подметнуо сва четири, да видим како ће да се снађе?
Није се дао збунити:
