Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Sedimo drugarica i ja sinoć i preslišavamo “Peter Gabriel – Back To Front: Live in Belgrade”, kad dođosmo do “Don’t Give Up”. Kaže Olja: “Lepo, ali niko kao Kejt”. I tako pređosmo na Kejtinu diskografiju, pa se ona namah opseti kako su Placebo obradili onu njenu čuvenu “Running Up That Hill” i tako pređosmo na njihovu plejlistu…
Pa, niko kao Kejt. Ali ima neki šmek.
Ove nedelje svoje radove predstavlja Slađana Danna Saulić.
“Ja volim fotografiju, ali zapravo nisam zainteresovan za sliku. Postoji razlika između slika nečega i slika o nečemu. Ja želim da pravim slike o nečemu”, kaže Donald Weber.
Nakon što je, u više navrata, dugo vremena proveo istražujući fotoaparatom posledice katastrofe u Černobilju, marta 2011. godine je osetio veliki nagon da ode u Fukušimu nakon jedine nuklearne katastrofe koja se obimom, strahotom i posledicama približila onome što se desilo u Ukrajini 25 godina ranije (pride, ozračivanje je bilo tek “šlag na tortu” posle strahovite prirodne katastrofe – snažan zemljotres praćen cunamijem). Čak, rekao je sebi: “istražićeš ovo ili ćeš prestati da se baviš fotografijom”.
Pogledajte razgovor praćen slikama koje je Donald Weber napravio pričajući o katastrofi i pokušavajući da nađe odgovor na pitanje: da li je nauka Ahilova peta čovečanstva?
Potresno.