Month: November 2013

Sedam za sedmicu (3-133..139): 10-16. nov. 2013.

Sećate li se priče “Bosonogi i nebo”? E, uhvatili su me baš kad je trebalo da objavim prilog, valjda je samo još jedna krivina falila da stignem do cilja… I zato će jesenja sinkopa izazvana Danom mrmota biti iz tri dela, a ne dva. Kako god, ovo je taj drugi deo. I gledam u fotke spremljene pre deset dana, suncetižareno, i shvatam da su samo prva i poslednja zaista fotografisane onog dana na koji se odnose. Ostale su snimljene ranije.

Jedna na dan, pa sedam puta (od 3-133 do 3-139): 10-16. novembar 2013.

Dobro de, bilo je i pre da nisam fotografisao svakodnevno: nakon završenog prvog ciklusa, posle pouka do kojih sam došao empirijski, shvatio sam da je glavni zajeb bio u tome što sam pokušao da fotografišem svakodnevno. Ne: suština projekta “jedna na dan” nije u jednom fotografisanju na dan, nego u bavljenju fotografijom jednom dnevno, bilo kako. fotografisanje, obrada, selekcija, traženje rešenja… Sve je to deo cele slike.

Nastavite sa čitanjem… “Sedam za sedmicu (3-133..139): 10-16. nov. 2013.”

Ja znam da ne misliš ne, zar ne, dečko?

Svi mi znamo ovo vrlo dobro, ali nije zgoreg da se ponekad prisetimo.

Za sva vremena… Pogotovo ona kvalifikacija na kraju koja, onako usput, opisuje dvojicu autora Suštine pasijansa.

Tu je negde i ceo crtać.

Trčeći uz to brdo

Sedimo drugarica i ja sinoć i preslišavamo “Peter Gabriel – Back To Front: Live in Belgrade”, kad dođosmo do “Don’t Give Up”. Kaže Olja: “Lepo, ali niko kao Kejt”. I tako pređosmo na Kejtinu diskografiju, pa se ona namah opseti kako su Placebo obradili onu njenu čuvenu “Running Up That Hill” i tako pređosmo na njihovu plejlistu…

Pa, niko kao Kejt. Ali ima neki šmek.

Ahilova peta čovečanstva

“Ja volim fotografiju, ali zapravo nisam zainteresovan za sliku. Postoji razlika između slika nečega i slika o nečemu. Ja želim da pravim slike o nečemu”, kaže Donald Weber.

Nakon što je, u više navrata, dugo vremena proveo istražujući fotoaparatom posledice katastrofe u Černobilju, marta 2011. godine je osetio veliki nagon da ode u Fukušimu nakon jedine nuklearne katastrofe koja se obimom, strahotom i posledicama približila onome što se desilo u Ukrajini 25 godina ranije (pride, ozračivanje je bilo tek “šlag na tortu” posle strahovite prirodne katastrofe – snažan zemljotres praćen cunamijem). Čak, rekao je sebi: “istražićeš ovo ili ćeš prestati da se baviš fotografijom”.

Pogledajte razgovor praćen slikama koje je Donald Weber napravio pričajući o katastrofi i pokušavajući da nađe odgovor na pitanje: da li je nauka Ahilova peta čovečanstva?

Potresno.

Umoran i bolestan

A dan je tako lijepo počeo… Volim da se prisetim starih, dobrih Parafa, naročito kada je dan loš, kao ovaj današnji. Uspavao sam se, boli me grlo, sinusi su proradili, neću na posao… Umesto jutanje Nesice, pijem neke “konjske” tablete u koje je zapakovan antibiotik. Valjda će malo da popusti, mislim…

E, neće! Zove me posao u nekoliko navrata, psujem u sebi smotance & neznalice i nervozan sam k’o pas, samo što ne ujedam…

Nastavite sa čitanjem… “Umoran i bolestan”