Najvažnija stvar u suočavanju sa neželjenim kućnim glodarima jeste celishodno naoružanje. E sad, pitanje je istovremeno i tehničke i moralne prirode: kad, kako i, uostalom, zašto primenjivati prekomernu silu.
Ovde imamo tri važna i nadasve iskrena naravoučenija.
Naravoučenije 1: Ne uzdaj se u pomoć svedoka.
Naravoučenije 2: Ne poteži ako nećeš upotrebiti.
Naravoučenije 3: Nije važno čiji je veći, nego ko ima bolje motive.
Ovaj komentar nije o miševima nego o njihovim tamaniteljima.
Poturili su prvom na koga su naišli u zgradi da potpiše radni nalog, zalepili upadljivo A3 obaveštenje o “izvršenoj deratizaciji u objektu” i dali dve kesice otrovane pšenice?!
Uzgred, zgrada nema podrum kako je naznačeno u nalogu.
Uradi sam, šta li? Da li se desi da kad (na pr.) ugovorite moleraj moleri donesu Jupol i kažu “izvol’te, okrečeno”?
I još valja imati na umu da su dotični glodari orgijali jedne godine na tavanu i da imaju svoje najezde.
Okrenuo sam par telefona i saznao da je naručilac opštinska uprava, samo se ne zna da li su oni (stari) ili ovi (novi). Mhm, dakle, tako.
Ovo je SP, nema potrebe da obrazlažem ciframa.
Došlo mi je da, kao junak ovog klipa, uzmem pušku u ruke i postupim po poznatom receptu (http://www.youtube.com/watch?v=t4Vj47e022U). Pušku nemam, da se borim umem, a da ćutim neću. Okrenem telefonski broj sa naloga. Izvinjenje sam dobio odmah, tj. 15 minuta nakon provere nadležnog, već narednog dana je posao izvršen kako valja, dve kese su ostale “za dopunu”, a nadležni je tamaniteljima umanjio zaradu.
Eto, tako. Sad svi mogu mirno da ručkaju svoju porciju: ja svoj ručak, miševi crveno žito, tamanitelji 10 % manje porcije, a oni ili ovi opštinari – ono što se ne jede.