Utovar nedeljom, 10. novembar

Ničija, pametuje narod, nije gorela do zore. Tako je i šef Grba doživeo da ljubljeni mu Utovar^© postane predmet umestokalifovanja.

Primenjeno znanje ljudskog roda, poznato i kao tehnologija (shvatam je ovde u širokom smislu, od novog mobilnog telefona, preko ulaska GMO kod nas i ulaska nas u EU, do prava homoseksualaca na držanje za ruke u parku), dvosekli je mač. Odabrati kojoj ćemo se oštrici obratiti – onoj koja nas seče ili onoj kojom sečemo – naš je izbor. A kao i svi drugi, i ovaj izbor leži u nama. I tako nam i ova tema, baš kao i sve ostale, vraća bumerangno u nos stare reči Poznaj samoga sebe. Svako od nas, siguran sam, poznaje ponekoga ko radi posao koji ga čini nesrećnim. Takve ljude upravo prepoznajemo po tome što oni zapravo znaju šta bi ih to učinilo srećnim, jer ponekada to i rade. No, vrtlog svakodnevne inercije usisava ljude u tehnološki haos: imati kola, mobilni telefon, kompjuter, kancelarijski posao, stan, kredit, mišljenje – i u svemu, i sa svim, se snaći. Čovek jeste do sada najprilagodljiviji kičmenjak, ali ta prilagodljivost ne govori da bilo koji čovek može da koristi bilo koji mobilni telefon, već da će isplivati, jednom kada ga nosi, iako nema pojma šta će mu to zapravo.

Cena tu, ipak, mora da se plati: pritisak koji donosi prilagođenje novim okolnostima opterećuje. Što neko teže shvata nove tehnološke tendencije, teže ih prihvata, pa im se lakše opire. Kod nas, nažalost, takav otpor nije inteligentno institucionalizovan kvalitetnom konzervativnom partijom, već je prepušten na nemilost medija i naših nsfm navijačkih amfilohija.

Ovonedeljna preporuka za čitanje nas poziva da preispitamo naš odnos sa tehnologijom. Vredan svakog sekunda čitanja, tekst je i briljantni primer smisla postojanja novinarstva (ili, kako se sada bespotrebno naglašava, istraživačkog novinarstva). Doduše, engleski morate znati, ali nije kao da niste navikli na taj zahtev…

Jedno je tehnologija, a sasvim drugo je način na koji ćemo je koristiti. Globalistički duh volšebnog alata Google Translate raspomamljeno nas šiba. Ljudi koji će vas, sasvim ispravno, ubeđivati da nije dovoljno kupiti lopatu nego valja i znati kopati, koriste nesrećni Googlov prevodilac baš kako ne treba.

 

Opirati se tehnologiji, zaista, biva lakše kada čovek nije usamljen. Naši mediji, recimo, do te mere neuko govore o GMO da su zaslužili svaku reč reakcije dr Aleksandra Stevića, mlađeg naučnog saradnika na Kraljevskom koledžu Univerziteta Kembridž:

Sva ova mišljenja se, naravno, mogu osporavati, i siguran sam da postoje razni razumni i ozbiljni argumenti protiv GMO i protiv uticaja multinacionalnih kompanija na svetsku poljoprivredu. Problem je, međutim, u tome što se u srpskoj javnosti o stavovima koje sam naveo ne može čuti ništa ili gotovo ništa, ali nam se zato svakodnevno serviraju tvrdnje da GMO hrana izaziva rak. Građani Srbije imaju pravo na stav o GMO, ali isto tako imaju i pravo na objektivno i celovito informisanje o ovom pitanju. To pravo srpski mediji su im uskratili svojim jednostranim i uzbunjivačkim izveštavanjem.

Tehnološki napredak nedelje stiže iz sveta mašte:

 

Spoj tehnologije i sporta datira iz vremena istočnoevropskih zamalo-pa-ženstvenih sportkistinja. Kakvo je sada stanje, obaveštava nas sportska vest nedelje:

Gunduz Ismajlov suspendovan je zbog pozitivnog rezultata na POI u Atini 2004, jer je bio pozitivan na anabolički steroid.

Devet godina kasnije pojavili su se „novi i veoma relevantni dokazi“, koji su potvrdili da mu je zabranjenu supstancu u piće sipala bivša devojka, u znak osvete zbog raskida.

Provereni izvori (čitaj: moja sestra) garantuju da se ne može tek ući u apoteku i kupiti pola kile anaboličkog steroida (poznatog i kao testosteron).  Pa sad, ko razume, shvatiće.

Možda najveću žal povodom tehnološkog napretka osećam zbog kolateralnog ubistva poezije. Čudesna ljudska sposobnost da kroz kratku formu odvede čitaoca na neko sasvim drugo, obično lepše, mesto, nestala je postmodernim zahtevom da tekst nema stav. Srećom, to vreme polako prolazi, pa se nadam i povratku poezije na velika vrata. Do tada, evo stiha nedelje.

 

Koristim diskreciono pravo da vas pozovem da još jače volite.

Ako ste primetili da vam žena već neko vreme ne prigovara, krajnje je vreme da se konačno i oženite.

Ponekada nije loše pogledati stvari iz drugog ugla…

Parada ponosa je prošla, pa je SPC brzometno zaboravila rad na podsticanju nataliteta i nastavila sa redovnim aktivnostima.

 

Prosjak sedi u Zemunu i moli:

– Brate, tri dana nisam jeo!
– Moraš, brate, pa makar na silu.

Lično nisam ljubitelj vojvođanskih bahanalija koje poneki zovu i ručak. Meni su sasvim dovoljne tople priganice, šećer i jogurt. No, siguran sam da vas moj obročni minimalizam neće zaustaviti: pripremljen savremenom tehnologijom ili bez nje, prijatan vam ručak želim!