Šta bi bilo da je bilo nešto što nije bilo

Gost-autor: otac mi Vukota

Bio je to srećan i svečan dan naše kulture kad je 1961. Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost. Svako spominjanje tog događaja trebalo bi inspiriše mlade da prvi put upoznaju značajno delo našeg nobelovca, a nas starije poziva na još jedno čitanje (iskusnom logikom u pozno doba). Ali:

Šta pročitati? Što više to bolje, no nije malo ni samo prelistati deo Andrićevih zapisa i beležaka. Na veliko zadovoljstvo, to sam i sam uradio. Izdvojiću tri citata koji su me bacila u posebnu brigu. Citati govore o tri defekta s nama u vezi. Decenije prolaze, a kvarovi se produbljuju, čini mi se. Pogledajmo:

Nastavite sa čitanjem… “Šta bi bilo da je bilo nešto što nije bilo”

Pripali tompus: smeši ti se karijera

Come in here, dear boy, have a cigar.
You’re gonna go far, you’re gonna fly high.
You’re never gonna die, you’re gonna make it, if you try.
They’re gonna love you.

Zamislite kako može da izgleda kad neko klincu od nepunih jedanaest godina saspe u glavu muziku koju ni iskusni ne mogu da razumeju iz prve. A kada je to nešto toliko rastegljivo kao u ovom slučaju, to je već pomalo opasno. Bio sam dete koje ne razume tekst jer još ne zna engleski dovoljno, ne razume strukturu albuma i, pogotovo, ne razume koje sad pa taj Roy Harper i koji andrak su ga pustili da peva tu pesmu na početku druge strane…

Nastavite sa čitanjem… “Pripali tompus: smeši ti se karijera”

Dolijao

Čovek je imao ideju da kolege u kampusu malo oslobodi od stresa u toku ispitnog roka. A šta može bolje da posluži nego – iznenadna borba jastucima.

Scenario je dobar. Međutim, tip se grdno preračunao pri kraju…

I tako… Sledeći put razmislite kome je stres normalno stanje i kako uobičajeno reaguje kad ga potkačite.