Beše to iznenađenje iz VHS arhive mog druga…
Nekako ispade da se kod Džigija srećemo najređe, mada i mi ostali smo postali prilično lenji… Govorim o lokalnom kružoku drugara koji dolaze iz različitih pozicija razmišljanja o muzici, sa različitim ukusima i prilično raznorodnim pogledima o vrednosti. Ideja okupljanja je prosta i jebitačno efikasna: prostim ukazivanjem na poneki muzički audio i video materijal, eventualno i razmenom onoga za šta smo zainteresovani. pomažemo jedni drugima da proširimo vidike i, ko će ga znati, naučimo nešto.
Velim, baš kod Džigija smo najređe, ali kod njega stalno neki ekskluzivni materijali. Najgrđe je kad krene da vadi neke prašnjave VHS video kasete (on je jedini entuzijasta te vrste u našem društvu) i da sa njih emituje ko zna kad ulovljene snimke sa televizije. Baš kod njega se desio jedan poseban momenat otkrovenja… Izvukao je neku VHS kasetu i rekao meni:
– Ti ćeš voleti ovo: John Wetton sa prijateljima. Tu je i onaj gitarista, kako se zove, ti ga voliš, svirao je u Genesis…
[EDIT: to nije verzija koja je bila okačena na prvoj verziji ovog priloga. Ostaje aranžman, ali ne i glavni vinovnici. Šta da se radi.]
Prvo mi je trebala cela strofa da ukapiram šta to slušam. A posle… Skupljao sam sline koje su se tokom gledanja razlile po otvorenoj čeljusti…
