Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
There’s a moon over Bourbon Street tonight
I see faces as they pass beneath the pale lamplight
Evo, reći ću naglas, a vi uradite sa tom mojom izjavom šta god vam bilo po volji: ovo je jedan od nekoliko najboljih muzičkih komada dvadesetog veka.
I’ve no choice but to follow that call
The bright lights, the people, and the moon and all
Objasniću vam i zašto tako mislim. Iz ličnog ugla.
Imalo bi se šta reći o dnevnoj politici, ali paz’ da ne bih. Ima toliko banalnih problema na ovom svetu, pa zašto bismo se onda bavili onim tzv. suštinskim? Evo, na primer…
Ako pohodite društvene mreže, u prvom redu fejZbuk, pa imate bar dvesta-trista takozvanih “prijatelja” tamo, sigurno ste primetili trend odricanja od kritičkog razmišljanja i potpunu predaju petparačkim emocijama tipa “bolje je biti bogat i zdrav nego siromašan i bolestan”. Ne očekujući da je neko možda dao svoje mišljenje o nečemu odavno, nepažljivi ljudi ponovo skreću pažnju drugih na neke “lepe” stvari koje to nisu.
Obično ignorišem ili sklonim od pogleda takve pojave; ne možeš doveka isterivati pravdu, pogotovo ne na tako glupom mestu kao što je fejZbuk. Ali, kad vidim onu dečicu…
Čovek pokazuje trik sa kartama, ali ne ume da ga objasni.
Nije da ne bih probao, nego nemam špil karata… Hm, ili imam?… Ko bi to sad tražio.
Ajd’ neka neko proba i ostavi komentar da li je uspeo.
Jedna fundamentalna, sve sa pastom od maslina.
Meze je bilo pri kraju, četvrta butelja je bila otvorena i Jasna je odlučila da ne može to tako. Dok si dlanom o dlan, brusketi su bili na stolu.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (3-174): 21. decembar 2013.”