LJ. je, u onim trenucima, imala običaj da mi kaže da sam “bezosećajna životinja”! 
Ženska pamet svašta može da smisli! Ja sam se samo čudio odakle joj to? Ima oči da vidi & uši da čuje, valjda i srce, da oseća. Šta će joj taj eufemizam?
Neka mi Kjerkegor oprosti, mada poštujem njegov lik & delo, o ženama ne delimo isto mišljenje. 
Možda je Lj. potajno čitala njegove spise, pa nešto drugo zaključila svojom pametnom glavom? Ne znam, nikada je nisam pitao… 
Za nju, ostao sam, zauvek, “bezosećajna životinja”… Ma koliko to ne bilo tačno! 
A ima i nastavak…
