Nismo odavno. A i ovu jedva.
Ova fotka je sasvim obična, ali to je za mene važna beleška i kao takva ima posebno obeležje. Objasniću.
Elem, pokušavam natenane da rešim jedno po jedno pitanje u vezi sa stvari koje me žuljaju°. Jedna od problema jei to što nedovoljno čitam, pa sam se dao u pripremu literature za nastupajuću prazničnu pauzu u poslu. Brajsona mi je šušnuo Valex, znajući da sam se primio na čovekovo pisanje, a “On the Road” je knjiga koju se kanim da pročitam pola svog života. E, njome sam se sam počastio.
Nego, zašto je fotka važna: to je prva koju sam obradio na novoj mašini, upravo podignutoj ovog vikenda. Spremio sam novo jezgro, ovog puta dolično za obradu fotografija. Posle stotinu odlaganja i dvesta peripetija raznih vrsta, najzad je i to dovšeno. Na proleće slede novi radni diskovi kao zamena za ove, kojima je već peta godina – i to je to. Koliko mi je obrada fotki sada brža nego pre, da vam ne pričam: nebo i zemlja.
No, valja se baviti. Pitanje brzine je irelevantno.
________
° Već čujem Jasnu kako dobacuje iz svog kutka: “A kako te ne žulja odeća koju si prerastao, magarče jedan!” 