Imalo bi se šta reći o dnevnoj politici, ali paz’ da ne bih. Ima toliko banalnih problema na ovom svetu, pa zašto bismo se onda bavili onim tzv. suštinskim? Evo, na primer…
Ako pohodite društvene mreže, u prvom redu fejZbuk, pa imate bar dvesta-trista takozvanih “prijatelja” tamo, sigurno ste primetili trend odricanja od kritičkog razmišljanja i potpunu predaju petparačkim emocijama tipa “bolje je biti bogat i zdrav nego siromašan i bolestan”. Ne očekujući da je neko možda dao svoje mišljenje o nečemu odavno, nepažljivi ljudi ponovo skreću pažnju drugih na neke “lepe” stvari koje to nisu.
Obično ignorišem ili sklonim od pogleda takve pojave; ne možeš doveka isterivati pravdu, pogotovo ne na tako glupom mestu kao što je fejZbuk. Ali, kad vidim onu dečicu…
Još 1. aprila 2011, u drugoj nedelji života Suštine pasijansa, izrazio sam svoje negodovanje zbog onog odvratnog snimka petoro dečice iz NDR Koreje koja svojim malenim ručicama “virtuozno” sviraju gitare. Gledam ljude kako se oduševljavaju – što je animalno oduševljenje koje javno i glasno demonstriraju kad vide dete koje se smeje, dete koje plače, malo mače koje nekako zajebe veliko kuče, pijanog Rusa koji čini dobro delo negde na pijaci, snimak neke debeljuce koja je izgubila 70 kg za sedam dana ili babu koja išamara dvojicu maloletnika koji su joj preprečili izlaz iz trolejbusa – i pitam se dokle će.
Petoro dečice sviraju gitare koje su prevelike za njih i njihove nežne prstiće. Nije virtuozno, osim u kontekstu njihovih godinica: oni su tako mali… Apsolutno premali da bi svirali takav instrument kao što je to gitara. Umesto da su se igrala u parku sa vršnjacima, ta deca su provela nebrojene sate vežbajući, verovatno u nekom pionirskom kampu za “talente”, gde su dovedena u stanje potpune uslovljenosti, koje im je dalo izbor “ili ovako ili nikako”.
Ta deca nisu smela da budu mučena da sviraju tako. Ne, nemojte mi govoriti da ja ne znam da li su ona bila mučena: oni su bili premali da počnu da sviraju gitaru. Prstići im nisu dovoljno razvijeni da mogu da uhvate ceo akord preko svih žica. Svirao sam gitaru, znam o čemu pričam.
Taj snimak je dokaz zločina koji mogu da uporedim sa dečijom pornografijom, jer u oba slučaja neki psihotični kreten se koristi decom dok ta deca realno pate.
Međutim, lajkačenje po fejZbuku traje i traje. Ponekad, kad se javim i pobunim protiv takvih snimaka, neko stupi u raspravu sa mnom, pri čemu pouka nema – ali makar prestane to lajkačenje. Nije mnogo, ali je nešto…
I, da ne zaboravim: srećna vam zima.
Predlog za čitanje: The Sculpture on the Moon.
Ne znam da li ste znali – ja nisam – da na Mesecu postoji skulptura, pravi umetnički rad napravljen baš sa takvim ciljem. Skupltura je malena, kako bi se i dalo očekivati u uslovima veoma ograničenog beskorisnog gabarita kojim je posada misije Apollo 15 raspolagala. Elem, figurica imenovana kao “Pali astronaut“, delo belgijskog vajara Paula Van Hoeydoncka, nije bila zvanično odobrena u planu misije. Beše tu još nekih malenih skandala, pa je stvar zataškana, a skulptura zaboravljena i pre nego što se o njoj pročulo.
Beše tu i reč o ljudskoj pohlepi, ali to je već digresija. Više detalja o svemu tome pročitaćete u članku.
Došao Ciga na šalter na autobuskoj stanici:
– A da daš jednu kiflu, Bog ti dao sreću!
– Nisam ja pekar, ja sam dispečer!
– Pa dobro!… A je l’ ‘oćeš d’ispečeš?
– 
Sačekajte tek da vidite sutrašnji video-klip…
Kraj godine obično sobom nosi stihiju raznih rekapitulacija i mišljenja. Toga je toliko da ponekad ne možete da se oslobodite kojekakvih top-lista i pregleda. Užasavam se toga – osim u jednom slučaju, a to su razne tematske kolekcije fotografija iz verodostojnih izvora. Imam par preporuka za vas na tu temu koje ću deliti sa vama i u sledećim utovarima.
Za danas biram kolekciju od 93 fotografije koje je agencija Reuters objavila na svom blog-serveru, a koje prave presek slika sveta leta gospodnjeg 2013.
Potpuno suluda kolekcija. Ne propustite da pročitate barem natpise za slike.
Deda savetuje unuka oko izbora životne saputnice.
– Nemoj da ženiš devojku: da je nekom valjala već bi se udala. Nemoj da ženiš udovicu: sahranila je jednog, sahraniće i tebe… Nemoj da ženiš raspuštenicu: ostavila je jednog, ostaviće i tebe.
Unuk počinje da pokazuje znakove nestrpljenja.
– Pa dobro deda, koju onda da ženim?
– Ukradi čoveku ženu! Kad valja njemu, valjaće i tebi.
Fizиka je зabaвna.
Žena došla u prodavnicu kućnih ljubimaca i tamo vidi divnog, ali veoma jeftinog papagaja.
– U čemu je štos?
– Ah, znate, taj papagaj je živeo u javnoj kući, ko zna šta je tamo naučio.
Ženi to nije smetalo, i kupi papagaja. Čim ju je donela kući, papagaj reče:
– Nova kuća, nova Madam…
Žena se nasmeje i sačeka ćerku. Kako ju je ugledao, papagaj odmah reče:
– Nova kuća, nova Madam, nova devojka…
Nastave svi da se smeju, kad eto ga i muž…
– Nova kuća, nova Madam, nova devojka, zdravo Stevo…
Izložba u pripremi…
Valjalo bi još materijala, jer takav je način pretpraznički. Ali viša sila je učinila svoje. Pa čak i ako ste bili zavedeni, te ne razumete da post predstavlja akt pročišćenja tela, a ne duše, mislim da bi trebalo da smislite neki način da uživate u hrani, jer to je najovozemaljskije od svih uživanja. A uživanje nije greh, šta god vam oni idioti pričali o tome.
Da ne dužim: prijatan ručak vam želim.