Zaljubljene budale

LJ. je, u onim trenucima, imala običaj da mi kaže da sam “bezosećajna životinja”! Ženska pamet svašta može da smisli! Ja sam se samo čudio odakle joj to? Ima oči da vidi & uši da čuje, valjda i srce, da oseća. Šta će joj taj eufemizam?

Neka mi Kjerkegor oprosti, mada poštujem njegov lik & delo, o ženama ne delimo isto mišljenje.

Možda je Lj. potajno čitala njegove spise, pa nešto drugo zaključila svojom pametnom glavom? Ne znam, nikada je nisam pitao…

Za nju, ostao sam, zauvek, “bezosećajna životinja”… Ma koliko to ne bilo tačno!

A ima i nastavak…

Nekada, kada pisanje ne ide, sačuvaš neke crtice za kasnije i pustiš da ideje same počnu da “rade”. Tako sam i ja učinio. Pre više meseci su “Zaljubljene budale” počele da mi se motaju po glavi. I, da vidiš čuda, kada sam pogledao šta sam zabeležio, video sam da hiperlink ide na sasvim drugu pesmu. Tema je, očigledno, i kod muzičara jako popularna.

Grad Lubbock u Texasu je česta referenca među američkim muzičarima. U tom gradu rođen je Buddy Holly, Terry Allen je po njemu nazvao svoj drugi album, koji je jedan od najboljih albuma ikada snimljenih… Stop, inače odosmo na sasvim drugu stranu. To nije današnja priča.

U tom gradu stasavao je mlađani Joe Ely. Još davne 1970. godine, sa svoja dva dobra ortaka koji su danas velike zvezde (Jimmie Dale Gilmore i Butch Hancock), osnovao je bend The Flatlanders. Kako sam reče o tom vremenu:

Jimmie se dobro razumeo u country, Butch je bio u folk vodama, a ja u rock & rollu. Puno smo svirali zajedno i to mi je otvorilo sasvim novi muzički svet, za koji sam mislio da ne postoji.

Snimili su jedan zajednički album, privukli malo pažnje i krenuli svaki svojim putem.

Ely je sa svojim bendom zapalio za London, gde je upoznao članove grupe The Clash. Obostrani artistički respekt rezultirao je velikim prijateljstvom i čestim zajedničkim nastupima. Mogu samo da zamislim pankersko krdo na koncertima dok sluša Elyjev country & honky tonk čekajući da nastupe zvezde večeri.

Uostalom, matori punkeri: znate li ko peva prateće vokale u velikom hitu The Clasha “Should I Stay Or Should I Go?”

Punkerska energija se itekako oseća i na Live Shots (1980), jednom od mojih omiljenih live albuma. I kad vožnja zahuktalog pratećeg benda negde oko polovine koncerta malo oslabi, isporuče nam “Fools Fall in Love“. Biser nastao iz pera Butcha Hancocka, onoga sa početka priče. O onome što smo svi mi iskusili.

Toliko puta sam slušao ovu pesmu, a ništa iz nje nisam naučio. Mora da sam budala, jer samo budale se zaljubljuju!