Naš ovdašnji Šef je vrlo fini čovek. Kada se neko od Sedam samuraja Skoja olenji, on ne viče. Naredi! I pozove se na pravila koja je sam izmislio. A ti se, posle, snalazi… 
Doduše, tokom mnogo godina, on i ja smo razvili finije metode komunikacije. On ih raznoliko naziva: zicerima, kornerima, asocijacijama, itd… Glavno je da se dobro razumemo i kada ćutimo. 
Tako bi i pre neki dan. Dovoljno je bilo da sam pročitao naslov njegovog priloga pa da mi se upali lampica. Kada Šef nešto piše, istovremeno svima nešto i poručuje. Pa ti čitaj između redova i pogodi šta je hteo da kaže. 
Zato je Šef! 
I, moram da priznam, stalno živim u strahu da će jednoga dana da me proveri tako što će tražiti da mu navedem naslove barem sto knjiga koje sam pročitao. 
