Taman što sam naoštrio tastaturu za pisanje, zvoni telefon. Komšija Milence.
– Šta radiš?
– Patim!
– Što patiš?
– Kasni plaća, stigli računi…
– Ima na televiziji emisija o fadu.
– Ne mogu da gledam, na tangu sam!
– Onda pati.
Tako mi pobeže uvod za post.
Do pre par dana nisam ni znao da postoji čovek koji se zove Pippo Pollina. Enzo, Napolitanac sa kojim ponekad razmenim koju rečenicu, me lako navuče. Dovoljno je bilo da me priupita znam li za Fabrizia De Andrea.
– E, to ti je slično, samo što je Pippo još uvek živ. Evo ti link, pa pogledaj…
