Retko mi padne na pamet. A kad se setim te pesme, moram da prekinem ono čime se bavim da bih je odmah čuo. Tako bi i večeras: slučajno sam ugledao ime Capaldi na nekom levom mestu, pao mi je pogled na Žikićevu knjigu o viskiju, sabrao sam dva i dva i…
Udara pravo u srce.
Malo je nezgodno pričati o Steveu Winwoodu i, uopšte, o grupi Traffic iz ovog ugla. Pesma koju upravo slušate nije autorsko delo velikog majstora, već prastara folk-pesma čije najpreciznije poreklo može da se navede kao “britansko ostrvo”. John Barleycorn je otelotvorenje priče o istoriji viskija: to ime se koristilo u prošlosti u kontekstima nevolje koju konzumiranje alkohola može da donese pojedincu, porodici i društvu.
Čudni album John Barleycorn Must Die (1970) predstavlja prelomnu tačku za vraćanje grupe Traffic u kolosek posle jednogodišnjeg hiatusa. Winwood je ostao kao riba na suvom kada se projekat Blind Faith nesrećno završio posle samo nekoliko meseci (tužna priča koju ćemo ispričati nekom prigodom) i krenuo da lagano pakuje nešto što je zamislio kao solo ploču. Kada su Chris Wood i Jim Capaldi pozvani da pomognu u studiju, probudile su se neke stare ideje i svi su razumeli da mogu da se vrate kao novi Traffic, ovog puta bez nestabilnoig Davea Masona. Tako i bi. Rezultat je ploča koju će poneko nazvati incidentom u opusu grupe, ali činjenica je da je to bio novi temelj za ono što je usledilo, a što je jedna od najzanimljivijih fonografija muzike Ostrva u burnom periodu prve polovine sedamdesetih (jes’ bilo mnogo krokodila, ali bara je izvesno bila dovoljno velika za sve).
Dakle, ovaj folk-komad čiji tekst nije baš lako razumeti usled gomile slika u hiperboličnoj priči o borbi za proizvodnjom kvalitetnog ječma. Jednostavni, ali perfektno zarazni aranžman i izvedba koju je dao Traffic ostaje svojevrsni incident u njihovom izvođačkom opusu, ali i obavezni sastav svih koncerata tokom sledeće četiri godine aktivnog rada grupe.
They’ve let him lie for a very long time, ’til the rains from heaven did fall
And little Sir John sprung up his head and so amazed them all
They’ve let him stand ’til Midsummer’s Day ’til he looked both pale and wan
And little Sir John’s grown a long long beard and so become a man
Perfektno.
Ne znam od kad je ovaj snimak. Sudeći po facama, rekao bih da je reč o onom okupljanju 1994. godine, kada su osim albuma i turneje čak dospeli na festival Woodstock ’94, gde su pokazali da bez starca nema udarca. Nažalost, Chris Wood do tada beše već odavno otišao na Neko Bolje Mesto. No, veličanstveni autorsko-izvođački duet Winwood–Capaldi pružio je sve ono što mnogi mogu samo da sanjaju. Ostade san da su mogli i više, ali i Capaldi nas je napustio 2005. godine i tihi planovi da se načini još jedno okupljanje ostali su neispunjeni.
P.S. Nema veze sa temom ove priče, ali… Trebalo je da čujete kako se smejem kao ludak u dva po ponoći kad sam pročitao sledeći komentar ispod ove stvari na Cevki:
leave alone john barleycorn. JUSTIN BIEBER MUST DIE!
