Ponovo sam brljao po singlicama. Uradim to s vremena na vreme, čisto da vidim da li su sva “deca“ na broju. A i da se prisetim nečega, informacije danas brzo izvetre iz glave jer se po celi dan borimo sa viškom beskorisnih informacija.
Eto, to su nam donele nove tehnologije! 🙂
Zabavljamo se raznoraznim glupostima, a kada se budemo probudili iz omamljenosti… Zavapićemo, po starom, dobrom običaju: Bože, pomozi!
Kako govore drevna predanja sa raznih strana sveta, Bog u tim situacijama pusti veliku vodu da se planeta propere od sranja. Mora da ima veliko kazanče u kupatilu. 🙂
Prelistavajući singlove naletim i na jedan futuristički. U svoje vreme bio je jako popularan, mada današnji recenzenti pljuckaju po njemu iz sve snage. Zager & Evans su se 1969. godine pojavili niotkuda, otpevali neobičnu pesmu “In the Year 2525”, prveli par meseci na top listama i nestali. Nisu ni prvi, ni poslednji kojima se to desilo.
Pesma je neobična iz nekoliko razloga:
- tematski se bavi postapokaliptičnom vizijom života u budućnosti (ne bi me začudilo da su autori imali vizije, znajući za supstance koje su u to doba kolale među muzičarima),
- svaka strofa se peva u drugom tonalitetu, za pola stepena više od prethodne, što je poprilično gadno za pevača,
- nema klasičnog refrena.
Ako pažljivo otpratimo tekst videćemo, gledano iz današnje perspektive, da je Evans, koji ga je napisao, poprilično ispogađao sled događaja. Mene brine poslednja strofa…
In the year 9595
I’m kinda wondering
If man is gonna be alive;
He’s taken everything this old Earth can give
And he ain’t put back nothing.
…pre nego što se vrate (simbolično?) na početnu i odu u fade-out…
Da li se to Bog ponovo sprema da povuče vodu? 🙂