Hteo sam da pišem o ovoj pesmi još pre nekoliko meseci, kada sam je prvi put čuo, no stalno se izmicala. Nije moj fah, šta da radim. 
Deca su se smejala i čudila se šta to slušam, a ja sam pokušavao da im objasnim da, iako ne idem u disko i ne gutam tablete sem onih koje mi je moja doktorka prepisala, nisam skroz zarđao i znam da pokrenem noge kada mi neka pesma da povoda. Uostalom, njihovu majku sam upoznao u disku: ja sam izigravao DJ-a, a ona ribetinu! 
A rezultati tog fatalnog poznanstva me sada zajebavaju u slast! 
Evo nove muzike koja zvuči poprilično staro! 
Očigledno je da su Daft Punk pametni momci. Pokupili su fore & fazone iz prošlih vremena, spakovali ih u modernu oblandu i sada piče li, piče. Čitam kako su jedna od najvećih senzacija plesnih podijuma, albumi su im dobro prodavani i dobijaju sjajne kritike, a jedna od rasprava o značenju teksta ove pesme, na koju sam slučajno nabasao, dovela me je dotle da sam se zacenio od smeha…
Deco, u ovakvim pesmama tekst nije važan! 
Nisam preslušao album Random Access Memories (2013) i neću. Doživeo sam ovu pesmu kao odličan plesni singl i rado ću je puštati. Svaka čast autorima!
Dosta je bilo zajebancije, odoh da pročitam nešto pametno… 