Month: January 2014

Utovar nedeljom, 12. januar

Božić, Nova godina, Božić, Nova godina… Treba to izdržati. Zarad slava koje dolaze. A naoružanje – odbrambeno, razno. Rasol? Soda bikarbona? Mineralna voda? Kiselo mleko?…

Ova saraga sigurno ne ide po slavama...A to prežderavanje čak nije ono najgore. Hoću da kažem: nekada je uzor lepote bilo dobro uhranjeno telo, renesansa nas je podsetila na grčki model. A danas su to one giljave manekenke koje niko normalan ne bi ni štapom dodirivao, a Holivud se ubi objašnjavajući kako je to lepo, ali se mi ništa ne razumemo u lepotu… Pa, znate kako: u tu lepotu, ako je to lepota, i nemam želju da se razumem.

Zapravo, htedoh reći šta je tu najgore. Neće valjati to što su temperature prolećne, pa nemamo gde da trošimo višak kalorija, džula, bemliga šta je već ovih dana aktuelno za brojanje viška prehrambenih jedinica u digestivnom traktu, a potom i u okolotrbušnim i podguznim naslagama. Ali nije meni do trošenja viškova, nego će voće da ispupi, pa će da udare mrazevi, pa će sve da izmrzne i od jesenjeg roda neće biti ništa. Pa ćemo ostati bez nove rakije, tugo jesenja, a loše vino će biti skupo k’o đavo.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 12. januar”

Muškarčine

Mačo fazon je precenjen.

I kao što rekoh: mačo fazon je precenjen.

Kaži zašto me ostavi

Svi imamo neke slike iz ranog detinjstva, bukvalni “snapshot” nekog trenutka koji nam se urezao u pamćenje. Jedan od mojih takvih trenutaka je rano jutro, negde oko 6 sati, u nekim predškolskim godinama – sedim za stolom i pijem belu kafu, čekajući da me majka odvede u obdanište, pritom listam novi broj “Denisa” (sećam se čak i naslovne), a sa radija ide neki divni ženski glas koji je, po mojoj klinačkoj proceni, pevao nešto na italijanskom jeziku.

Poslednjih par godina sam se upinjao da nađem koja je to pesma, ali bez ikakvog uspeha, jer sem melodije nisam ništa drugo upamtio. A onda, pre nekih desetak dana, čuo sam je u kolima mog druga Ugija dok me je vozio od Ajndhovena do Roterdama…

Nastavite sa čitanjem… “Kaži zašto me ostavi”

Bolovi. Ozbiljni bolovi.

Uskoro će izbori, vele neki što šapuću okolo. Valja se pripraviti.

Nezgodni su ti bolovi, ali su makar iskreni. Glasaćemo za ove. Bolje za njih nego za predmet njihovog bola, mada smo prošli put strefili.

Lančana reakcija

Naš ovdašnji Šef je vrlo fini čovek. Kada se neko od Sedam samuraja Skoja olenji, on ne viče. Naredi! I pozove se na pravila koja je sam izmislio. A ti se, posle, snalazi… Nyah-Nyah

Doduše, tokom mnogo godina, on i ja smo razvili finije metode komunikacije. On ih raznoliko naziva: zicerima, kornerima, asocijacijama, itd… Glavno je da se dobro razumemo i kada ćutimo. Smile

Tako bi i pre neki dan. Dovoljno je bilo da sam pročitao naslov njegovog priloga pa da mi se upali lampica. Kada Šef nešto piše, istovremeno svima nešto i poručuje. Pa ti čitaj između redova i pogodi šta je hteo da kaže. I don't know smile

Zato je Šef! Hot smile

I, moram da priznam, stalno živim u strahu da će jednoga dana da me proveri tako što će tražiti da mu navedem naslove barem sto knjiga koje sam pročitao. School

Nastavite sa čitanjem… “Lančana reakcija”

Spontano pitanje jednog mlađeg maloletnika (u ratnom vihoru iznenada lišenog starateljske nege) na temu vlasničkog odnosa jednog zanatlije nad svojim predmetom proizvodnje, uz prateći predlog o samostalnom konzumiranju ISTOG (takođe u obliku naizgled spontano postavljenog pitanja), a u cilju skretanja pažnje na sopstvenu neredovnost konzumiranja redovnih obroka, pa čak i njihov povremeno potpuni nedostatak

A sad, da se prisetimo scene iz filma koji odavno niste gledali… Ili jeste? Neki nisu, ima bar 30 godina; neki su ga gledali prošle nedelje u okviru, jebotemiš, održavanja predbožićne atmosfere u narodu. Pa, da pomognemo, valja se.

Imali bi psihoanalitičari šta da kažu o ovome, zar ne?

Nastavite sa čitanjem… “Spontano pitanje jednog mlađeg maloletnika (u ratnom vihoru iznenada lišenog starateljske nege) na temu vlasničkog odnosa jednog zanatlije nad svojim predmetom proizvodnje, uz prateći predlog o samostalnom konzumiranju ISTOG (takođe u obliku naizgled spontano postavljenog pitanja), a u cilju skretanja pažnje na sopstvenu neredovnost konzumiranja redovnih obroka, pa čak i njihov povremeno potpuni nedostatak”

Davim se od ljubavi

Zvonim. Žikica otvara vrata. Smeje se i namešta cvikere. Podseća me na Randyja Newmana, onako ležeran, na svoj način. Malo mi je neprijatno, ta njegova matorija ekipa tek me je primila za svoj sto u kafani. A od tog trenutka moj život se naglo promenio, a uši su mi porasle. Želeo sam da upijem svaku reč koju su izgovorili, imalo se šta čuti.

– Reče mi Vule da si dobio neke nove ploče…
– Ajd’, uđi…

Seo sam na krevet zevajući u kamaru ploča, a Žilijen se motao oko svoje Toske 5. Koju je zamenio Toskom 10. Tek mnogo godina kasnije pohvalio se da je kupio dobar gramofon. Legenda!

Nastavite sa čitanjem… “Davim se od ljubavi”