Pre nekoliko dana sam pisao o umetnicama koje mrdaju dupetom i oskudno su odevene. Danas sretnem drugara koji ima muzički studio i godinama se bavi produkcijom. Na sitno, ali uspešno, može od toga da se živi. Odmah mi se pohvali da je nabavio novi softver koji čini čuda, navali da mi pokaže njegove mogućnosti i završi se tako što smo se, kao deca, par sati zafrkavali sa reglerima. Tačnije, sa miškom & tastaturom, jer i današnji miks pult u studiju je virtuelan.
I, sve je to lepo, krasno & bajno: možeš da biraš emulaciju bilo kojeg instrumenta, program sam može i da ti ponudi aranžman u zavisnosti od žanra i još milion sitnih zajebancija.
Jedino ne može da ti napiše novu pesmu! 🙂
No, najzanimljiviji deo je demonstracija na uzorku pevanja. Tu on pusti neko anonimno devojče koje želi da postane zvezda one emisije čije ime ne želim ni da napišem. Fuj! Cviljenje i stenjanje, sa takvim falširanjem da bi i manje osetljive uši od mojih odmah primetile. Gledam ga zabezeknuto i pitam da li baš mora i to da snima. Kaže, mora, dobro plaćaju! 🙂
– E, a sada ide “pegla”!
– Šta ti je to pegla?
– Sada ćeš da vidiš, a posle ćeš i da čuješ rezultat…
Počeo on da petlja nešto po programu i za penaestak minuta sve bi gotovo.
– Slušaj sada!
Pusti ono isto, ovoga puta “ispeglano”. I da vidiš čuda, ono devojče više ne falšira.
– Šta misliš, luda stvar, a?
– Mislim, šta će jadnica da radi kada izađe da ovo peva uživo. 🙂
I dok se vraćam domu svome, još uvek pod ustiskom viđenog, počnu da mi se odmotavaju filmovi. Sve neke poluzaboravljene pesme velikih pevačica o kojima se još ne usuđujem da pišem. Njima i nije bila potrebna muzička pratnja, izađu na pozornicu i raspale. A meni se srce razgali a noge klecaju.
Minnie Riperton je jedna od takvih. Njoj nije bilo važno šta peva, već kako peva. Na njena 
prva tri albuma sam odlepio kao klinac, sve čudeći se šta me je snašlo. Na stranu moja poslovična slabost prema soulu, Minnie je uspela, na vrlo prefinjen način, da spoji romantičnu melodramu sa neverovatnim vokalnim akrobacijama.
Smimajući album Fulfillingness’ First Finale Stevie Wonder je okupio neke od najboljih pevača toga doba da pevaju prateće vokale (pazi sada: Minnie Riperton, Paul Anka, Deniece Williams i The Jackson 5), a ta uspešna saradnja rezultirala je dogovorom da Wonder producira Minnie Riperton na njenom sledećem albumu. Kada se Perfect Angel (1974) pojavio, videlo se da je Wonder odradio odličan posao. Pesma Lovin’ You je postala i ostala njen najveći hit. Sama Minnie kaže da je pesma nastala spontano, kao zabava dok je uspavljivala svoju malu ćerku.
I dok je kucala na vrata slave, usledio je šok. Dijagnosticiran joj je rak dojke, a lekari su joj predviđali još šest meseci života.
Ova snažna žena izdržala je još dve godine, neprestano snimajući i nastupajući.
Šteta, jer njoj, očigledno, nije bilo potrebno “peglanje” u studiju.
Uh! Pikoče, gazdo, care, legendo! Da te nema valjalo bi te izmisliti.
Petnaest minuta je kad si baš izverziran. Ostalima treba koji minut više, al’ svejedno – to je odavno “sišlo” međ’ raju i sad svako može da štela vokale do mile volje.
Jedan od razloga silnog angažovanja na poslovima suzbijanja piraterije (te najavljivanja i reklamiranja takvih akcija) jeste što muzička(?) industrija zna da od tih pevača(?) nema neke vajde po koncertima i inim javnim nastupima.
Početkom veselih osamdesetih sam napisao tekst (ne sećam se više gde je bio objavljen i nemam ga) o tome kako će nagla digitalizacija da potpuno uniformiše muziku. Glavna teza je, otprilike, bila da će svaka šuša da kupi jeftini sintisajzer i da pravi svoju muziku, bilo u Londonu, bilo u nekoj mahali, a to će potpuno da ubije kretivnost samih muzičara. Svi će zvučati slično i ispolirano. Čini mi se da me vreme nije demantovalo.
A glede piraterije i muzičke industrije, trenutno čitam jako zanimljivu knjigu Appetite for Self-Destruction- The Spectacular Crash of the Record Industry in the Digital Age.
Naslov sve govori! 🙂
A šta je sa drugom jako zanimljivom knjigom? Završio si je?
Nisam još. Debela, brate, ima je. 🙂
Hombre, ljudi su debeli. A knjige su opširne.
Неки људи су дебели. Други су пуни себе.
U pravu si. Neću više da pišem komentare sve dok ne popijem barem dve jutarnje kafe. 🙂