Za sreću su, kažu, potrebne samo tri stvari: dobar posao, prijatelji i porodica koja te voli. Šta se dešava kad počneš da gubiš sve to?
Jedna od opcija je da se pretvoriš u slona, ne svojom željom.
Nisam znao za to, ali nisam se ni pretvorio u slona. Posao mi nije loš, imam prijatelje i porodicu koja me voli, te se nisam pretvorio u slona. Pretvorio sam se u baštenskog grizlija, ali to je nešto sasvim drugo.
U međuvremenu, sve nešto mislim… Dobro je ovaj siromah i prošao.
Pazi: mogao je da se pretvori u mrmota, pa da zamotava najlošiju švajcarsku čokoladu po vasceli dan, u društvu ljubičaste krave.
Mogao je da postane graditelj mostova u Amazoniji, pa da višak vremena troši na lov na leptire, prepariranje egzotičnih riba i seks sa maloletnim domorotkinjama iz pretposlednjeg sela koje antropolozi nisu još posetili, da se priseća studentskih dana, kada je sanjao da će da postane svetski poznat graditelj, da svake večeri gleda film “Fickaraldo” i da pušta ga jedu komarci dok sanja da najzad izgradi neki most preko velike reke.
Mogao je da se pretvori u Amerikanca, pa da petkom uveče pije skupo loše pivo, subotom kupuje u Walmartu, nedeljom jede čips i prdi u ofucanoj fotelji ispred televizora, a preko nedelje radi u bescenje neki još gori posao, bez penzionog plana i sa keš-kreditom od 12.000 dolara za dečiju protezu za ispravljanje prednjih zuba, svakog popodneva strepeći da ćelave prednje gume na poluraspadnutom Kadilaku neće pući baš sad.
Mogao je da se rodi u Srbiji, da ima pedeset godina i živi kao podstanar jer nema dovoljno visoku platu da bi dobio kredit makar za neki stančić sa tankim, neizolovanim zidovima, koji ne zna da mu je sin narkoman a ćerka imala dva abortusa, koji jedva čeka veče da bi gledao TV Dnevnik jer su mu kao malom još govorili da čovek nije čovek ako nije informisan, da sluša neke iste ljude kako pričaju neke iste priče po stoti put tonom kao da je prvi put, što i jeste s obzirom na njegovo pamćenje i pamćenje cele nacije, da se svađa sa prvim komšijom zbog neslaganja o sinoćnjoj odluci žirija u Grand paradi i da nalazi za shodno da upire prstom na svakog ko se još uvek nije odrekao dostojanstva i govori kako su čiste cipele odraz prljavog karaktera.
Mogao je da…
Ne, nije mogao.