Gori vatra (sad u nama)

Danas sam se malo zaneo u surfovanju po netu i završio u Australiji. Sada se češkam po sedoj glavi pokušavajući da se prisetim odakle sam krenuo kada sam tako daleko stigao. I slabo mi ide, pa neću dalje da se zamajavam time. U Australiji sam naleteo na tipa koji ima zanimljiv hobi: decenijama skuplja snimke koncerata koje su prenosile radio stanice. Tvrdio mi je da se kvalitet snimaka kreće između odličnog i izuzetnog.

Ovde se malo ko toga setio. Ono što sam ja snimao sa radija kretalo se od drljavog do mrljavog. 🙁

U takvim okolnostima, kada se sretnu dva zaluđenika, obično nađemo neki zajedničku ljubav iz mladosti, pa očas ugovorimo razmenu zanimljivog materijala. Ne što nam to preterano treba, obojica imamo muzike previše za jedan život, nego što nas je iskustvo naučilo da uvek ispadne nešto neočekivano.

Za pet minuta stiže mi na mejl ogroman spisak koji u meni izaziva grižu savesti. Nemam da mu uzvratim jer, ma koliko da sam u stvarnom životu sistematičan & organizovan, nikada nisam do kraja uspeo da popišem šta sve imam na raznim nosačima zvuka. Sve se tešim da ću i to uraditi jednoga dana, a preostalih dana u mom životu je sve manje. 🙁

Nama veze, ispalim ja ponudu iz glave, odaberem sa njegovog spiska prvo na šta sam natrčao i pomislio da bi moglo da mi bude interesantno i… Evo, celi dan vrtim Procol Harum.

Nije to slučajno. Ako zanemarimo pesmu koju svi znaju, ostatak njihovog opusa malo je privlačio pažnju. To je potpuno bez veze, jer reč je o jednoj od najboljih grupa koje su ikada svirale. I teško joj je naći manu jer su kroz nju prodefilovali izuzetni muzičari, repertoar im je sačinjen od fantastičnih pesama, tekstopisac se tretira kao ravnopravni član grupe, a nastupi su im i danas tako ubedljivi da se ne mogu zaboraviti.

Brzo pretraživanje Suštine pasijansa mi kaže da smo ih pomenuli čak dva puta. Ali o njima ništa nismo pisali. Moraćemo od nečega da počnemo… 🙂

Preskočićemo pesme koje su se plasirale na top liste i najbolje albume, od kojih se neki smatraju antologijskim. Jedna od mojih omiljenih iz njihovog opusa je “Fires (Which Burnt Brightly)“ i sadrži sve bitne karakteristike njihove muzike: brilijantno kompozitorko umeće i ubedljivo pevanje Garyja Brookera, sumoran tekst Keitha Reida i barokni aranžman koji se razlikuje od svega ostalog što se može čuti. Šlag na ovoj prekrasnoj torti je gostovanje Christiane Legrand, vodećeg soprana grupe Swingle Singers koji su, takođe, kategorija za sebe.

This war we are waging is already lost
The cause for the fighting has long been a ghost
Malice and habit have now won the day
The honours we fought for are lost in the fray

Standards and bugles are trod in the dust
Wounds have burst open, and corridors rust
Once proud and truthful, now humbled and bent
Fires which burnt brightly, now energies spent

Let down the curtain, and exit the play
The crowds have gone home and the cast sailed away
Our flowers and feathers as scarring as weapons
Our poems and letters have turned to deceptions

Da li je ova pesma rock & roll? Nisam siguran da bih je stavio u tu kategoriju. Ovo je, jednostavno, MUZIKA!