Verovatnoća i statistika su matematičke discipline koje su svojevremeno izazvale novi talas razvoja matematičkih teorija, ne manje značajan od onog koji je nastao nakon razvijanja teorije infinitezimalnog računa.
No, nećemo se baviti proračunom verovatnoće da vas u nekom kafiću u Vićenci, u sredu ujutru kad je lepo vreme, neposredno pre prvog srka caffe latte doppio ogrebe gazdaričina mačka po ruci dok se iz pravca šanka, sa zvučnika radio-aparata ljubičasto-zelene boje čuje peta Mokranjčeva rukovet – jer verovatnoća da se to desi je svakako broj veći od nule, što nam je dovoljno.
Nego hajde da ispitamo empirijsku verovatnoću da se desi ovo što se već desilo. Pazi sad.
U slučaju da ne razumete baš najbolje: muzej prirodnih nauka pri univerzitetu Drexel (verovatno kampus u Bostonu), u posedu je dela koske izumrle velike morske kornjače (Atlantochelys mortoni) već preko 160 godina. Pre par godina, jedan paleontolog-amater iz Nju Džersija je naišao na nekakvu kost, nije znao šta će sa njom, pa ju je dao tom muzeju. Ne samo što su prepoznali o čemu je reč, nego im se nešto učinilo, pa su proverili metodom “lego kockica”: dotični je pronašao drugu polovinu iste kosti. Posle više od 160 godina!
Ajmo, matematičari: izračunajte verovatnoću da se to desi!
Istina, verovatnoća da se to već desilo je 1.