Neke pesme ostkrijem sa zadrškom. Kada sam počinjao da skupljam & poručujem muziku iz inozemstva, nije se imalo bog zna šta probrati. Katalog, kako to dobro zvuči, sastojao se iz par gusto ispisanih listova po kojima sam voleo da rovarim, da raznobojnim flomasterima obeležavam važne i manje važne ploče i nikada mi nije bilo dosadno. Pa sledećeg meseca, kada stigne novi, jovo – nanovo. I nikada mi nije bilo dosadno. 
Sada odeš na Cevku, imaš urednu najavu za svaki album, pa se tako održava tenzija dok se ne pojavi. Ili ga, naprosto, zaboraviš. Namnožilo se puno toga.
I ja, kao i Grba, volim Calexico. Sa takvim dobrim & vrednim tipovima nikada nisi načisto gde i sa kim će sarađivati. Često su to opskurni likovi, pa o njima saznaš nešto tek kada ih negde nehotično spomenu… 
Tako bi i ovoga puta, Joey Burns malo priča za novine, a ja se nakon toga raspametim. 
Sreli smo nekog tipa u Engleskoj koji je organizovao koncerte za Nancy Sinatru i pitao nas je da li bismo uradili neku pesmu za nju. U razgovoru je pomenut i Lee Hazlewood, pevač sa kojim je Nancy tokom šezdesetih imala seriju uspešnih hitova, koga smo upoznali još 2000. godine. Naša pesma “The Ballad of Cable Hogue” je inspirisana duetima koje su Nancy & Lee radili. Njemu se pesma dopala jer je zvučala slično kao i njihov veliki hit “Summer Wine”. Par godina kasnije, ponovo smo sreli onog tipa sa početka priče koji nam je rekao da Nancy snima album sa pesmama mladih autora i zamolio nas da napišemo neku za nju. I napisali smo. 
Kada sam poslušao album Nancy Sinatra (2004) bio sam prilično iznenađen. Ovakvi projekti, kada se pomešaju različite generacije muzičara, obično se, uprkos dobrim namerama, završe katastrofom. Toga sam se naslušao u životu kao i kuknjave posle toga zbog izneverenih očekivanja. Za divno čudo, najveći deo ovog albuma savršeno štima iako je Nancy, ruku na srce, prosečna pevaljka. Ko je tu i kako zalegao, može se lepo pročitati ako ispratite hiperlink, a mi da se vratimo Joey Burnsu i njegovoj priči. 
Bio sam u New Yorku i razmišljao kako bi Nancy pasovalo da bude tu, u gradu koji je utkan u život nje i njene porodice, njenog velikog oca. Kako bi bilo da oseća duh njegove muzike svuda oko sebe? 
Pesma “Burning Down the Spark ”govori o potrazi za ljubavlju svuda oko nas. Njoj se to odmah svidelo. Samo je zamolila da promenimo tonalitet da bi je lakše otpevala. A posle snimanja vodila nas je na doručak. 
Divna žena koja prkosi svojim godinama! 
Ima još nekih vremešnih žena koje su prevalile sedamdesetu, a još uvek znaju da iznenade. O njima ćemo nekom drugom prilikom… 
Ma hajde! 😉
Mislim – hajde reci ljudima kako je bilo: “Kao i mnogo šta drugo, ja sam otkrio Calexico Grbi, i to još potkraj prošlog veka…”