Naslov je baš zgodan, može da se uzme i kao životni moto. Nikada ne znaš kakva zavijuša može da te sačeka iza krivine i šta sve posle toga može da se desi. Ali ako imaš ovu rečenicu u glavi, dižeš se, otresaš prašinu sa sebe i krećeš dalje.
Kao i mnogo puta do sada, sve je počelo mojim švrljanjem po netu i neopreznim, slučajnim klikom miša. Zevao sam u izveštaje & analize poteza koje veliki majstori zakulisnih igara povlače u Ukrajini, sve razmišljajući o tome koliko je i njihova raja spremna da se upali, ne razaznajući da će im se, kasnije, sve to obiti o glavu. Baš kao što se desilo i sa nama. I sa svima ostalima koji su učestvovali u onome za šta nemamo zajedničku reč.
Jesam li do sada znao nešto o ukrajinskoj rok muzici? Nisam. 🙁
Onda ćemo zajedno da krenemo novim putićem koji se otvorio…
Moja reakcija na prvu loptu je bila ovakva, lepo se vidi iz mejla koji sam poslao prijatelju: “Pre neki dan čitam neke stranske novine o situaciji u Ukrajini. Zeznem se i kliknem slučajno… Klip je odličan, a kako pesma odmiče neke lampice počinju da mi se pale u glavi. Završim tako da dva sata idem redom od jedne do druge pesme, gledam & slušam sa otvorenim ustima. Potpuno zatečen! Svaka pesma valja! Nemam pojma o čemu pevaju, očigledno je glavni baja vrlo harizmatičan tip & pesnička duša, a jezik više vuče na naš/bugarski/makedonski nego na ruski. Ako te ne mrzi, pogledaj. Za svaki slučaj ću da nađem diskografiju i svučem je, pa ću da proverim utisak bez slike.“
Rečeno-učinjeno, malo sam prošnjurao okolo i upoznao se sa opusom grupe Okean Elzy. I ne samo to, neko je bio jako fin pa je spakovao i radove bivših članova grupe tako da sada imam sve na jednom mestu. Intuicija me nije prevarila: Okean Elzy je prešao put od čvršćeg roka na početku karijere to totalno rafinirane svirke & ugođaja na poslednjim albumima. K’o Parni valjak, što reče Grba.
Bivši klavijaturista & basista predvode grupu Estetic Education koja svojom svirkom najviše podseća na Muse, što je svakako plus. Ex- gitarista Pavel Gudimov predvodi sopstvenu grupu koja se po zvuku i repertoaru nije odmakla daleko od matične, a glavni baja, Svyatoslav Vakarchuk je na svoja dva solo albuma u akustično-songwriterskim vodama.
Kao što vidite, zabave imam na pretek i više ne pratim političku situaciju u Ukrajini. Ako nastavim, možda pogrešno kliknem na još nešto zanimljivo. Ili krenem da istražujem šta se sve svira po bivšim sovjetskim republikama.
Bilo bi previše i za mene. 🙂
Натрчао сам на њих, маниром хрчка, пре више година, и свидело ми се… отад ми је украјински на списку језика на којим рок звучи боље него на енглеском :).
И онда сам скроз заборавио да сам обећао себи да накупим шта још има од њих – хвала што си ме подсетио!