Month: March 2014

Једна од пре: испод моста

Поред синемаскрпа за по кући, деси се и синемаскрп из нехата. Шкљоц на ово, шкљоц на оно… и тек после се испостави да су то суседни снимци, са истим елементима, и да се дају скрпити. Овог пута ми је, изгледа, мали мозак био бржи од великог и канда ми се посрећило.

Четвртак увече, одбор за 40. годишњицу матуре се скупља на месечни састанак (ал’ смо темељни, а? – а почели смо још октобра). Игром случаја сам поранио десетак минута, и док чекам да наиђе још неко, шкљоцам около. Пошто се састајемо у пивници (што је надреално само по себи, сала за 200 људи, сами ми и келнер, сваки пут), а пивница гледа на реку, чекамо се на мосту. Зађем мало у страну, да видим испод моста, што ми је некад био омиљен амбијент, и…

испадне на крају ово

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: испод моста”

Zašto je nevažno

Podelili su Oskare, opet. Nije važno ko je šta dobio°. Nije važno koliko je dobar film koji je dobio pedeset sedam Oskara. Nije važno ni kako i zašto svi oni tamo održavaju sliku glamura u nečemu što realno nije predmet glamura, već je jedna prosta, lukrativna industrija koja donosi više novca nego industrija proizvodnje materijalnih dobara.

Svaki čas je dobar, a ovaj je najbolji, da se prisetimo najvažnijeg pojedinačnog događaja u istoriji 86 svečanosti dodela godišnjih nagrada američke Akademije filmske umetnosti i nauke iliti Oskara.

Nastavite sa čitanjem… “Zašto je nevažno”

Ljubav će nas rastaviti

When routine bites hard,
And ambitions are low,
And resentment rides high,
But emotions won’t grow,
And we’re changing our ways,
Taking different roads.

Tmurno nedeljno popodne… idealno vreme da se setimo naših bivših ljubavi.

Nastavite sa čitanjem… “Ljubav će nas rastaviti”

Utovar nedeljom, 2. mart

Mantije se raširiše. Ali ne da bi pod svoje skute zaštitnički prihvatili bolesne, beskućnike, potlačene, siromašne,… Zar je neko očekivao drugačije?

otac nepoznat! Uspevate li da pobegnete od vesti? Ja bogami ne. Kad se klonim TV-a, natrčim na Internet. Bekstvo od Interneta me vodi ka radiju i novinama. Ako želim da pobegnem od medija, dočeka me reklama na bilbordu ili reklama na autobusu, a u ova vremena reklamiraju se post-izborni proizvodi, radovi i usluge.

Do naznačenog roka pristiglo je 20 prijava. Teško da ćemo ikad dokučiti odakle izviru novci za tolike reklame prvih petoro na spisku. Ako i saznamo da je tu bilo zloupotrebe, teško da će odgovorni odgovarati. U krajnju ruku to je postalo logično – u ovoj zemlji se deca od malena uče da ne odgovaraju. Ni za svoje postupke, a ni na postavljena pitanja.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 2. mart”

Monsieur COK

Mesje Cok je vlasnik fabrike bombi. Čeznući za efikasnošću i profitom, zamenio je radnike vrednim robotima. I sve je bilo takoreći savršeno, dok jednom prilikom nije došlo do čudnog susreta tokom kojeg je otkriveno nešto neočekivano…

Nastavite sa čitanjem… “Monsieur COK”

Gašenje vatre benzinom i škripanje u mraku bioskopa

See these eyes so green, I can stare for a thousand years
Colder than the moon
It’s been so long
And I’ve been putting out fire with gasoline

Gledajući iz perspektive trideset godina, osamdesete su bile velika zbrka u mom životu. Nije samo reč o tome da je sve u društvu počelo da se cepa: ja sam svoju zbrku izazvao sam (ne računajući godinu uniformisanog robijanja domovini). Gomila nekih ljudi sa kojima sam se družio, od vojnih lica do klošara, od maminih ćerki do nekakvih glumica, od pijanaca do policijskih žbirova. Gomila nekih čudnih knjiga, od Kastanede do Markesa, od Kafke do Žida, od Tolkina do Klarka. Gomila nekakve muzike, od Baha do Mlinareca, od Howlin’ Wolfa do Claptona, od Pink Floyda do Allmana. Gomila nekakve matematike, od Tejlorovog reda do Papus-Boškovićeve teoreme, od metode pokušaja i popušaja do metode kvadrata, od tačke nedogleda do geometrije Lobačevskog. I gomila nekakvih filmova, od Tarkovskog do Skorsezea, od Kjubrika do Bergmana, od Felinija do Rasela. I veliki prostor između velikih ušiju, prostor u kome se stalno nešto kuvalo, bez osobitog pojma o redu i kanonu, bez osobito razvijene moći artikulisanja ideja, ali sa izraženim stavom o estetici u odnosu sa ljudima, literaturi, muzici, matematici i kinematografiji.

Nije bilo ideje koju nisam mogao da svarim. I postizao sam sve što danas ne bih mogao ni da nabrojim, a da ne pomislim kako je to bilo nemoguće. A bilo je moguće. I te kako.