Month: March 2014
Papirni avion… na struju
Ako ste iskreni u nastojanju da vas drugi nazovu zamlatom, evo jednog predloga za vas.
Ono jes’, gorivo je malo skupo, a zona kretanja je prilično ograničena, ali nema veze: radost je neuporediva. 
Another Freak in the Hall
Kada sam onomad napisao da slušam tursku psihodeliju iz Anadolije nisam se šalio. I sve su me svrbeli prsti da napišem koju, pa sam odustao. Ne ide na suvo, a informacije o izvođačima mogu da nađem samo na njihovom maternjem jeziku. Džabe kukamo da smo petsto godina bili pod Turcima kada ništa nismo naučili. 🙂 I dalje ih zamišljamo sa turbanima & jataganima… Valjda vam je jasno da ne gledam one serije sa modernim Turcima. 🙂
Ovo današnje je još radikalnije od psihodelije iz Anadolije. Pa ko izdrži…
Zvezdice u pesku
Iskrenost, posvećenost i odlučnost: osnove uspešnog i nadahnjujućeg motivacionog govorništva
Nikad ne potcenjujte moć jasne namere. Ako je vaša namera pritom i iskrena, opredeljujuća za budućnost i nadasve takva da oblikuje vašu suštinu kao ljudskog bića, tada je sve moguće.
Empirijsko svojstvo sopstvenog primera je presudan činilac u održanju iskrenosti. Niko nikad neće moći da vam kaže da pričate koješta ukoliko mu sopstvenim primerom pokažete da ta vaša priča ima materijalnu potporu u egzaktnom delovanju.
Evo i ilustracije. Ovaj čovek je definitivno moj heroj dana i ja mu se divim do imbecilnosti.
Ovaj čovek je postavio nove standarde u motivacionom govorništvu. Svi koji dolaze za njim biće neuspešni ako ne učine isto ili bolje. A ako pak uspeju u svojoj nameri, biće to zato što su stajali na glavi eeee, ovaj… na ramenima ovog moralnog, jel’te, diva.
Za početak prozivamo Vuka Vujičića.
Sad je pravi čas da ponovo razmislimo o tome da li je ideja o smaku sveta loša ili dobra.
Lalena
Ovih dana na jednom drugom mestu raspravljasmo o nekim staritetima. Nije bilo uobičajeno. Ali nije bilo ni loše jer vreme mnogo dobrih pesama odnese ko zna gde. Tamo ćute i čekaju da ih se, ko zna kada i kojim povodom, neko ponovo seti i da, makar za kratko, ponovo ožive.
Ovu današnju malo ljudi zna, čak i oni kojim je muzika važna u životu.
Nije sama pesma kriva, ona je takva kakva jeste, velika u svakom pogledu, ma kako je okretali i posmatrali. Ali nije zaživela kod publike i to je prava šteta.
Nešto kao hijerarhija
Prepodne jednog Supermena…
I tako, zatekne se Supermen sa GoPro kamerom…
Ne, mislim stvarno, nije red šta je uradio čoveku od dvorišta… A baš je mogao i da pirne ledeni vazduh na onaj požar.