Treto dne obeležavanija roždestva tvojego

Ala vreme leti!… Ala vreme zimi!… Proleće je, nekako, najlepše jer imamo utisak da lakše dišemo. Može biti, nije to samo utisak. Rođendan nam je.

Pre tačno tri godine, to jest 1096 dana, da ne kažem 26.304 sata iliti 1.578.240 minuta, Suština pasijansa je ugledala svetlost dana. U internetskim razmerama, to je već cela generacija. I za to vreme, desilo se mnogo toga. Ako smo već na brojevima, to je nešto preko 4.300 priloga i preko 4.600 komentara koje ste čitali tokom štogod stotina hiljada poseta. Bili smo uz vas novim prilozima svaki dan osim tri nedelje u avgustu 2013, kada smo morali da smirimo loptu da ne bismo ostali u sinkopi koja je, mukom redovnog života, predugo trajala.

Tokom te tri godine, ekipa Suštine pasijansa je narasla sa jednog ludaka na Sedam samuraja Skoja i jednog lajavog krelca, čak je i Glugenije Svemogući vodio glavnu reč a da nije hteo da se potpisuje, tražili smo i nalazili načine da vam nešto kažemo ili prećutimo, tražili smo i nalazili načine da vi nama nešto kažete ili prećutite, a uvek smo dosledno ostavljali stvari nedorečenim baš onoliko koliko je vlasno da vi sami budete koautor svakog priloga.

To nije malo.

Prethodne rođendane smo proveli preispitujući se (eni, vtori), ali jedina konstanta beše i ostade ona koja upućuje na prvi prilog na Suštini pasijansa, 23. marta 2011. u 23:59, koji je glasio:

– * –

Hello, world!

Razvoj bloga je u toku. Tek se igram sa WordPressom. A kao da imam potrebe za žurbom…

Uglavnom, to je to: rođen je. Uskoro će i da prohoda. A možda i da poleti.

– * –

I zato, sve nešto mislim, toliko je iskušenja minulo za nama da bi bilo previše premotavati baš sve. Umesto toga, podeliću sa vama jednu prilično trivijalnu, da ne kažem notornu činjenicu koja govori sve, pravilno, precizno i dovoljno opisujući sliku Suštine pasijansa kakva je danas:

Da nije bilo Sedam samuraja Skoja, Suština pasijansa ne bi preživela.

Eto, tako. I to je to.

– * –

Kuda ćemo, kako i koliko dalje, koje će forme uzeti naše dalje angažovanje, to niko ne može da vam kaže. Možda će se nešto jako promeniti, možda će nešto jako ostati isto. Jedino što sa sigurnošću mogu da vam kažem, doduše to se usuđujem isključivo iz perpektive ove tačke u prostorvremenu: i dalje imamo više ideja i volje nego što možemo da postignemo. To je pomalo frustrirajuće, ali je dobar filter: ako neka ideja preživi tri dana u glavi, to znači da je dovoljno pečena i zrela za objavljivanje. A ako ideja ima više nego vremena da se saopšte, to je motor za dug život.

– * –

Biće, zato, još prilike da se preganjamo. A sada je čas za tortu.

(Pa mis’im, jebeš tortu ako ne izgleda kičasto!)

– * –

Ah, da.

Nemajući kud, jer smo naučili da obećanja ne vode nikud do u propast, a niti smo se ikada bavili laganjem niti imamo takvu nameru, sad preostaje još samo da ozvučimo ovu žurku.

Čestitamo vam treći rođendan Suštine pasijansa!