Svi mi maštamo o putovanjima. Po mogućstvu, što dalje, to bolje. A pošto živimo u nenormalim uslovima, najčešče odmahnemo rukom tešeći se da će se, jednoga dana, i to dogoditi. Eh, sanak pusti… 🙁
Sa Sašom sam davno postigao dogovor oko putovanja; delimo slične snove. Znamo destinaciju – Arizona, prevozno sredstvo – neki stari kabriolet, kako ćemo da se picnemo – kao u pesmi “Brass Buttons”, i šta ćemo da stavimo na glavu – Stetson. Zna se i muzika: malo Ramonesi, malo Gram Parsons.
To naše snevanje traje dobrih petnaestak godina i kada god da se nađemo, a ne događa se toliko često kako bi mi to želeli, uvek planiramo još neke detalje oko puta.
Kao i obično, društvo nam pravi naš treći prijatelj, Jack Daniel’s, za koga smo odavno jako emotivno vezani. 🙂 I dok se priča polako raspaljuje, a Jack se sve više meša u naš razgovor, Saša vadi disk i zagonetno se smeje.
– Pusti, svideće ti se.
Njegovu preporuku nikada nisam dovodio u sumnju, a sa prvim taktovima primećujem da se neka čudna lakoća uvlači u sobu. Nisam siguran da li je to od trećeg Džekija ili od muzike, ali primećujem da moj zeleni tepih polako širi, čujem žubor vode i cvrkut prica…
Čista pastorala, anđeoski glas… Da sipam još jednu? 🙂
Eto, tako sam se upoznao sa Ritom Conolly. Jednom od najboljih irskih pevačica. Ženom koja odiše ženstvenošću i vlasnicom glasa koji izaziva žmarce u telu. Koja ima samo jednu manu – snimila je samo dva solo albuma. 🙁 To što se često pojavljuje u projektima svoga muža i drugih viđenih irskih muzičara se ne računa.
“Venezuela” je mornarska pesma o frajeru koji se iskrcao, video zgodnu žensku i… tekst je jednostavan & razgovetan, a i zna se kako se stvari dalje odvijaju. Slušajte muziku & atmosferu pesme.
I danas, kada god pustim disk Rite Conolly, odmah ugledam bistar potok, beskrajne zelene pašnjake i čujem cvrkut ptica.
Pustinja Arizone mi nije ni na kraj pameti. 🙂