У ствари нисмо ни ишли на Дане пива, него да прославимо унуков рођендан, а кад је то било готово, некако се пролазак кроз фешту наметнуо сам од себе. Нашкљоцао сам се успут, а ова се некако наметнула сама од себе, изазвана оним дрветом.
Бечкеречки главни сокак изгледа мање више као и сваки други панонски глвани сокак – гомила значајних и лепих старих зграда из XIX века или још и старијих, неке уредно обновљене, неке само што не падну, и ту и тамо учачкано, методом прст у око, понеко здање из доба соцреализма. Околина, међутим, је чудо једно. Ко би рекао да у сред Баната може да настане толико тесних и кривудавих сокака. На једном месту је тротоар широк само пола метра и улица (једносмерна само првих 80м) је поплочана коцком, педесет корака даље има узбрдица (!), а ко не зна која је улица куда једносмерна лако може да дође себи иза леђа.
Ово је крај главне улице, парче које је 1971. испало ћорсокак јер је стари Ајфелов мост замењен пешачким, а плато између овог и излаза на други мост је двадесетак година касније претворен у дигнути трг, са сумњивим подземљем. Овако то изгледа у ноћи пива.
Ово (види велику) сам снимио стојећи на том платоу, тако сам постигао да ми глава буде у висини кровова тезги. Наишао је тренутак између две гужве, па се види да је и овде поплочано коцком. Овде је некад било забрањено и паркирање, али је десно на углу главна и дежурна апотека, па је јако незгодно ако морате да паркирате 200м даље а у колима оставите неког да пази на болесно дете, те сад ту може.
Овај део трга покушавам да снимим ноћу већ десетак пута, и тек сад је успело како сам се надао… у ствари још боље, јер сва ова светла и гужва дају некакав штимунг, па се и не примећује колико је град у ствари опустео.
Додатно позитивно бројање за композицију – све те улице су тако тесне и криве јер се град стиснуо уз реку, а и река (је) кривуда(ла). Овде главна улица мало скреће да би изашла на мост и да би се спојила са бочном улицом (која је сад покривена оним платоом). Трг никад није имао неки правилан облик, а сад је тек скроз искезечен… и упркос свим ћефовима градоградитеља кроз последње векове, опет има неки шмек.
Е, да, оне четири светлозелене црте при средини. Није грешка. То је нечија ласерска шклопоција светлуцала са платоа. Далеко баца.
Komentari su onemogućeni.