Ne znam kako na vas utiče ono što vidite čim promolite nos van kuće, meni se već smučilo. Toliko da odmah zavapim & počnem da zviždim “Let the Sunshine In“. Šta ću, to mi odmah padne na pamet, kao i gomila gluposti o kojima ne smem ni da pričam. Potreban mi je svet oko nas u bojama, ako može što pre, jer odmah mi je mnogo lakše.
Danas ne pomaže ni zviždanje, kiša uporno rominja, pa pokušavam da se pokrenem na gurku. Gledam muziku po folderu koji sam odavno napravio, već sam i zaboravio šta je u njemu, te se latim današnje pesme.
Kada je mrak, neka je mrak.
Dovoljno je napolju čudno da nam jedan čudak neće ni malo zasmetati.
