Jesam li već pominjao zašto sam prestao da sviram? Nisam? Nije to bilo samo zbog devojke sa kojom sam delio klupu na časovima solfeđa, pa sam mislio samo na to šta će se dešavati posle časa. Slušao sam i pogrešnu muziku. Ne u bukvalnom smislu pogrešnu, ona je bila zavodljiva koliko i grudi moje drugarice u mraku iza muzičke škole. Ali je išla mnogo dalje od prosvirivanja skala i klasičarskog repertoara.
Tako sam krenuo na trip koji i danas traje.
Navučen od malena na grupu Steely Dan, mučio sam se danima za klavirom da skinem makar deo pesme. Koji ludaci! Osobeni & sofisticirani do savršenstva u svom stvaralaštvu činili su da njihove pesme naprosto klize i lepe se uvo. A čim počneš nešto sam da čačkaš oko njih, vidiš da su skoro svaki akord koji su odsvirali malo i začinili. Niti su akordi bili čisti, pa sam sumnjao i da oni nisu “čisti”. A nisu, jer svaki novi album, ma koliko mislio da je prethodnik bio savršen, a jeste to bio, donosio je nešto novo i pomerao granice poimanja rok muzike.
Kada su izdali The Royal Scam (1976), učinilo mi se da su se malo umorili. Nije to bio album koji je pomerao muzičke granice, ali je i dalje imao odlične pesme. Uvodna numera “Kid Charlemagne” me je odmah opčinila i postala jedan od favorita za sva vremena. Slušao sam je bezbroj puta i pokušavao da razaznam šta se tu dešava: sve u pesmi se dešava u C-molu kao okviru, ali ono između… Majko mila, nekakvi džez akordi koje nisam učio u školi.
Ispostavilo se da moji beskonačni pokušaji da pronađem pravu rilnu na ploči & pravi akord na klaviru ne daju očekivani rezultat. Ili ga ne daju brzinom kojom sam ja to očekivao. Nikada neću biti kao ovi majstori, pomislio sam.
Pomalo isfrustriran, okrenuo sam se lakšem načinu za razgibavanje prstiju & celog tela. Onom iza škole. 
Sve do danas nisam ni razmišljao o čemu ova pesma govori. U glavi su mi bili samo akordi koje treba da odgonetnem. A i da jesam, ništa ne bih razumeo, ovi momci su uvek znali da lepo zamumulje značenje svojih pesama. Malo istraživanja kaže da je glavni junak ove pesme Owsley Stanley, čovek o kome su se ispredale svakojake priče. Bio je to baja & underground hemičar koji je prvi uspeo da proizvede velike količine čistog LSD-ja. Kako je to uticalo na muzičku scenu od šezdesetih naovamo, znamo iz mnogih primera beskrajnih tripova…
A ja sam pokušavao da raspetljam pesmu bez upotrebe bilo kakvih supstanci. Kakav naivac! 
PS. Supergrupa Dukes of Septembar je… Videli ste ko svira & šta se svira, pa potražite sami. Retko dobra ponuda!