Ono što ne može da se kupi u foto-radnji

Svako ko iole nešto zna o fotografiji i prati današnja zbivanja, dobro je upoznat sa time da je digitalna tehnologija svojim kapacitetom i kvalitetom najzad stigla tamo gde smo ostavili analognu. Štaviše, postoje oblasti bavljenja ozbiljnom vrhunskom fotografijom u kojima je učinjen značajan pomak u rezultatima upravo zato što ova tehnika daje nešto od kvaliteta koji ona ranija nije mogla.

Primera radi, trojica majstora fotografije koji su junaci ove priče koriste Nikon D4s, spravu koja u režimu dinamičkog fokusa može da izvede jedanaest tehnički savršenih ekspozicija u sekundi. Međutim…

Međutim, nije reč o tehnički savršenom fotoaparatu niti o besprekornom objektivu kome je dovoljno svetlo iz jedne sveće da napravi perfektnu sliku cele unutrašnjosti katedrale.

Nije reč ni o tehničkom znanju koje ovi ljudi nesumnjivo imaju, niti o zanatskom iskustvu koje je dovelo primenu tog znanja na nivo instiktivnog reagovanja na svaku promenu u kadru.

Ne, nije reč ni o prilici da oni fotografišu ono što drugi nisu fotografisali, pa mogu dobro da prodaju fotografiju iako, na kraju krajeva, od nečega treba i da se živi.

Reč je o onome što ne može da se kupi, ne može da se nauči u školi i ne može da se uvežba na terenu. Ne može da se pozajmi, dobije ili izgubi, jer je neprocenjivo – i ključno da bi neka fotografija ostavila posmatrača bez teksta.

Reč je o strasti za dostignućem.

To je ono što vas goni da koračate kada vam nije više do kretanja, da pronalazite rešenja kada ih niko drugi ne vidi, da upoznajete stvari kako biste mogli da ih bolje razumete – a bez dobrog razumevanja nema dobre fotografije – i da hvatate onaj pravi trenutka svetla svaki put, jer nešto unutra, što nije ni znanje ni iskustvo ni tehnika, nepogrešivo vam kaže da je upravo sad pravi trenutak da pritisnete okidač.

Reč je o strasti za stvaranjem.

To je ono što vas goni da uzimate fotoaparat u ruke kada se čini da za to ne postoji razlog ili, naprotiv, da ga ostavite u torbi kada svi drugi oko vas podižu objektive ka predmetu pažnje. To je ono kad znate da ćete stvoriti neku sliku, a ne da ćete, prosto, uhvatiti scenu fotoaparatom (jedna od retkih tananosti u engleskom koje srpski nema: govorimo o razlici između make a photo i take a photo). To je ono kada u času kada čujete škljoc iz svog fotoaparata znate da ste uhvatili onu sliku za kojom ste tragali.

Reč je o strasti za pretvaranjem trenutka u večnost. To je razlog što Dave Black veli sa suzom u oku i knedlom u grlu:

This is passion. This is what photography is about to me.

Ne propustite da vidite i film “behind the scenes“. Jedna od važnih misli koje ćete čuti u tom filmu je ona o čistoj radosti stvaranja. On se neprekidno zabavlja dok fotografiše, veli Corey Rich, reditelj ovog filma o jednom od trojice fotografa, i zbog toga stvara tako dobre fotografije.

Strast za stvaranjem. Jednom kad je osetite, uhvaćeni ste za ceo život.