Month: April 2014
Šta se zapravo desilo…
…Zapravo nije bilo tako, ali moglo je. A to je isto kao da je bilo°.
Šta da radi čovek sa viškom snage, nego da ga uloži u licemerje?
Ako ste dugo proveli ispod nekog kamena, onda nećete razumeti. Ovo je priča o srpskoj politici.
________
° Tako će biti ako se verbalni delikt vrati na scenu. Država vredno radi na tome da Suština pasijansa postane leglo opasnog razmišljanja. To jest, razmišljanja. Termin “opasno razmišljanje” će uskoro postati pleonazam ako ne preduzmemo baš ništa.
Karta za Čikago
Eeee, kada bi meni neko dao kartu za Čikago, nikada do njega ne bih ni stigao. Garantujem, zaglavio bih, uzgred, u nekoj birtiji. Ne zbog pića, njega ima svuda, već zbog nekog od onih muzikanata na koje bih tamo nabasao. To su oni koji nikada neće snimiti ništa, iako to zaslužuju.
A i zašto bih uopšte išao u Čikago? Velegrad k’o velegrad, bio sam i u mnogo većim od njega. Na mesta po kojima bih voleo da pronjuškam, čak ni lokalci više ne zalaze. Kažu, opasno je…
Šta god to značilo, bolje da poslušamo šta lokalci pričaju. Valjda su u toku…
Lickin’ the Blues
Nauka ili vražja posla
Kad padne ispod nule, zaledi se. Kad dođe na stotku, onda isparava. Između toga je tečno… Ili nije. Ili… Čekaj malo, šta se ovde dešava?
Dešava se fizika, eto šta se dešava. Vražja rabota!
Diler
Jesam li već pominjao zašto sam prestao da sviram? Nisam? Nije to bilo samo zbog devojke sa kojom sam delio klupu na časovima solfeđa, pa sam mislio samo na to šta će se dešavati posle časa. Slušao sam i pogrešnu muziku. Ne u bukvalnom smislu pogrešnu, ona je bila zavodljiva koliko i grudi moje drugarice u mraku iza muzičke škole. Ali je išla mnogo dalje od prosvirivanja skala i klasičarskog repertoara.
Tako sam krenuo na trip koji i danas traje.
Ptice. Onako, iznenada.
Bez putokaza
Naravno, prošla je zima, kao da je bila neka, i odjednom smo u proleću. Ali ostadosmno dužni štogod zimskih čarolija, što ćemo ispraviti odmah.
Bilo bi dosadno da nije kraja.
Bez brige. Šala, šega, uspomene, ovo, ono…