Month: April 2014

Poslednjih nekoliko meseci kroz moje ruke je prošla gomila novih albuma. Bilo je tu i zanimljivih stvari, svega nekoliko odličnih, a ostalih se skoro i ne sećam. Jedva pesmu, dve. Pa hvatam sebe kako se sve češće hvatam za staritete iz arhive nego za nešto novo.

Celi život čitam intervjue u kojima se mladi muzičari zaklinju u svoja (ne)dela i tupe nešto o svojoj kreativnosti i javnom angažmanu, ali iz njihovih pesama slabo mogu to da osetim. Već mi je dosadilo da na ovom mestu po ko zna koji put pišem o promašenim ljubavima & sličnim temama. Da li je moguće da je korporativna muzička industrija toliko pacifikovala mlade autore da o svetu u kome živimo ne smeju da progovore ni reč?

Meni se čini da jeste. Političke, ekonomske & socijalne teme danas skoro da niko od muzičara i ne pominje, a imalo bi se štošta napisati o tome.

Nastavite sa čitanjem… “Uragan”

Reč je o poigravanju sa emocijama, sa idejama, sa umetnošću, sa kičem, sa nasleđem. Sa iskustvom, sa reputacijom, sa obrazom. Sve to. Ali pritom nemojte zaboraviti da je taj čovek našao to što je tražio.

Nije bilo često, pa se uvek primećivalo: kada neki ugledni muzičar totalno zaokrene kurs svoje muzičke plovidbe, većina će mu okrenuti leđa. Međutim, većinu čini krdo, ono koje se kreće po inerciji, a ne po pameti: ne možemo da oslovimo ono epsko “zna narod” i da pritom očekujemo da nas iko prihvata ozbiljno. Ali ne treba ni preterivati, pa zato nećemo pokušavati da se misaonim ekperimentom stavimo u kožu Ričija Blekmora (Ritchie Blackmore) i tako pokušamo da dokučimo šta je on to zapravo uradio. Ne znam koje demone je pratio kada je parkirao svoju karijeru u stabilnoj romansi sa Kendis Najt (Candice Night), ali primećujem da mu je lepo i da ga zabole patka za ceo svet. Malo li je?

Dakle?

Nastavite sa čitanjem… “Na granici ukusa, ali…”