Month: April 2014

Budi čovek

Danas su se stvari odvijale k’o na filmu. Sve neke gluposti koje je prekidala zvonjava telefona, smučilo mi se. Jedva sam dočekao da opadne tenzija i da na miru pogledam šta ima novo u svetu muzike. Neću valjda da čitam dnevne novine, tu nema ničega novog niti će čega biti, za duže vreme.

Krenem da obilazim uobičajena mesta koja se bave novim muzičkim izdanjima i pažnju mi privuče komentar jednog od novih albuma u kome recenzent hvali autora kao “malog Springsteena”. Opa, bato, odavno tako nešto nisam pročitao, može da bude zanimljivo. Recenzenti znaju nekada da preteraju u svom oduševljenju, nekada bezobrazno lažu, a sa mnogima ne delim mišljenje – odavno sam naučio kome mogu da verujem.

A najviše verujem sopstvenim ušima! Sarcastic smile

Nastavite sa čitanjem… “Budi čovek”

Ptice

I only want you to be mine

Ovaj stih mi je rekla svaka žena sa kojom sam bio…

I only want you to be free

A ovaj ni jedna! Annoyed

A kada ih čuješ zajedno iz usta jedne neobične i fine dame odmah se upitaš: pa ljudi moji, gde rastu ovakve žene?

Ima ih, ima, samo daleko odavde. Na Novom Zelandu.

Maštam kako na brzinu pakujem najneophodnije stvari, sređujem papire, kupujem avionsku kartu i letim kao ptica… Sve dok me surova realnost, na ovaj ili onaj način, ne spusti na zemlju.

Gde si, bre, pošao Srbine? Ti bi da letiš? E, to ne može!

Nastavite sa čitanjem… “Ptice”

Једна од пре: све укриво

После оне ноћи пива, почео сам да пребирам по фоткама које сам снимио по граду у последње две-три године, и схватио да сам помало опчињен тим кривим сокацима и враћам им се често.

Можда је томе крива и навика да у град идем колима, која, наравно, морам негде да оставим, што онда значи да до главне улице не долазим бициклом, шором средом као некад, него управо кроз те криваке. А има ту и радне навике, у један од њих сам неких година ишао на посао.

Ово је иза угла од оне претходне. Место са најужим тротоаром је наспрам жуто осветљене фасаде у дну.

(велика – овог пута препоручујем да се погледа)

Снимљено је са предумишљајем. Ишао сам бициклом до клуба, и понео статив, везан банџијем за пактрегер (тако се то зове и дан данас). После састанка сам кренуо полако и стао где ми се стајало, монтирао канона на статив и онда се патио са изоштравањем. Јер ово је онај руски објектив, јачине 2,0 (стандардни зум је 3,5), нашрафљен обичним металним адаптером без електронике, дакле изоштрава се само ручно. Нешто се ту не слаже и често ми се деси да у тражилу успем да оком изоштрим оно што у ствари није оштро. Буде то оштро, али не тамо где сам ја хтео.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: све укриво”

Peskara

Iskreno, nisam baš nešto srećan zbog tog naslova, ali stade mi mozak totalno – ne mogu da smislim ništa bolje osim prevoda originalnog naziva ovog kratkog filma – a nisam hteo da u naslovu ulazim u kliše objašnjavanja kako je ovo postignuto da bi ličilo na dioramu.

Svejedno: ostajem opsednut ovim rezultatom i opčinjen ovom tehnikom izvedbe. I uzdišem, jer ja ovo nikad neću moći da napravim… Osim što nemam strpljenja da pronađem mesta gde bih mogao da izvedem takve kadrove, obaška sam siguran da nikad ne bih imao snage da potrošim velike pare na tilt-shift objektiv…

Glupava pesma

Jesam li do sada pominjao Mišu Jamba? Nisam? Danas ću morati to da uradim. Divan & šarmantan čovek koga volim da sretnem i da se ispričamo. Imao je neobičan fetiš – spavao je samo sa doktorkama. Sve dok mu jedna od njih nije došla glave. Flirt female

Otišao čovek tetki za lek i dobio doživotnu terapiju. Smile with tongue out

Pojavi se jednog dana na mojim vratima sa pločom pod miškom. Kaže: “Crk’o mi gramofon, ne nameravam da kupim novi, svi prelaze na CD… Ti ćeš najbolje da je čuvaš.” Ne mogu da se izborim ni sa ovim mojim, mislim se, al’ jedna manje-više ne pravi problem. Eye rolling smile

Nastavite sa čitanjem… “Glupava pesma”

Utovar nedeljom, 20. april

Nema mira. Nema pameti. Čak ni tradicija nam više ništa ne znači, a to je zato što ne znamo šta bismo sa njome činili. Uživanje ne dolazi u obzir, jer uživanje je dekadentno.

Bilo je dana kada smo se pitali “kako je moguće da nema nikakvih vesti iz zemlje i sveta”, a onda čeloklep: pa to smo sebi priuštili dan mira od medija. Malo rad, malo porodica, prijatelji, neki hobi, neka zanimljiva knjiga – i polako ode dan na kraju kojeg možeš da kažeš da je vredelo živeti ga. A stvari su se, zapravo, zbivale: jedino što nisu bile zanimljive nikome ko ima sopstveni život da živi.

Uložite snagu da smanjite teret opterećenja sadržajima iz medija

Pravi trik je u tome da prepoznate obrazac ponavljanja petparačke istorije modernog života. A potom, da razumete kako precizno praćenje prevelike količine vesti ne vodi ničemu osim rasipanju vašeg neponovljivog i, samim tim, vrednog vremena. Ako se koja važna vest i desi, saznaćete je a da i niste tragali za njom, upamtite to. Kada je reč o praćenju vesti, manje je više – upamtite to.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 20. april”