April 2014 – Page 8 – Suština pasijansa™

Trebalo bi da si srećna

Već par nedelja propiram uši svakojakim muzičkim novitetima, pa sam se malo umorio. Dešava mi se to, s vremena na vreme, kada poželim da sam prosečni konzument. Od onih što uključe radio, naštele se na omiljenu stanicu i puste mozak na otavu… Pa kada im dosadi, samo promene stanicu…

Eeee, kada bi ja mogao tako, sa četvrt uva, bilo bi mnogo lepo. Ali ne mogu, odavno sam se deformisao u pokušajima da do kraja spoznam šta je autor hteo da kaže, pa to radim nesvesno. Zbog toga trpim kritike i ljudi mi često lepe etikete – te da sam perfekcionista, zaluđenik, cepidlaka, nakrivo nasađen… Ne smem ni da pominjem šta mi sve kažu. I don't know smile

Nastavite sa čitanjem… “Trebalo bi da si srećna”

Једна од пре: ноћи пива

У ствари нисмо ни ишли на Дане пива, него да прославимо унуков рођендан, а кад је то било готово, некако се пролазак кроз фешту наметнуо сам од себе. Нашкљоцао сам се успут, а ова се некако наметнула сама од себе, изазвана оним дрветом.

Бечкеречки главни сокак изгледа мање више као и сваки други панонски глвани сокак – гомила значајних и лепих старих зграда из XIX века или још и старијих, неке уредно обновљене, неке само што не падну, и ту и тамо учачкано, методом прст у око, понеко здање из доба соцреализма. Околина, међутим, је чудо једно. Ко би рекао да у сред Баната може да настане толико тесних и кривудавих сокака. На једном месту је тротоар широк само пола метра и улица (једносмерна само првих 80м) је поплочана коцком, педесет корака даље има узбрдица (!), а ко не зна која је улица куда једносмерна лако може да дође себи иза леђа.

Ово је крај главне улице, парче које је 1971. испало ћорсокак јер је стари Ајфелов мост замењен пешачким, а плато између овог и излаза на други мост је двадесетак година касније претворен у дигнути трг, са сумњивим подземљем. Овако то изгледа у ноћи пива.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: ноћи пива”

Koridor 12

To izgleda, otprilike, ovako.

Pretpostavljam da ima zainteresovanih za komentar. Ako vam je do komentara, napišite ga sami. Nama je ovde proglašena Dremajuća Subota, što je veliki praznik na Suštini pasijansa.

Tužni dječarac

Ovih dana je baš bilo zabavno. Bacio sam okce na nove novine i odmah sam se ozario. Muzičari su se probudili iz zimskog sna i počele su da se pojavljuju interesantne i potencijalno opasne stvari. Eskivirao sam diskusiju o interesantnom argentinskom bendu u kome teclados zvuče jeftino, što kvari opšti utisak o njima, i bacio se na čitanje ne bih li u moru recenzija novih izdanja razabrao šta bi mi bilo interesantno da plaknem uši.

Srećom, Cevka je tu od pomoći, pa sam brzo za nekoliko bendova utvrdio da presipaju iz šupljeg u prazno i momentalno ih zaboravio. Neka ih sluša dalja i šira rodbina.

A onda sam naleteo na novi bend čiji je album dobio vrlo visoku ocenu. Recenzent je bio opširan pa je pomenuo i goste na snimanju, sve neke meni drage ljude sa kojima se godinama družim. E, tu više nema zezanja, mora da se čuje… Pointing up