Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Imate li sistem za daljinsko otključavanje auta na ključu? Sa koje udaljenosti možete da aktivirate bravu?
Jedan lik je možda (možda? vidi dole!) otkrio zanimljiv način da poprilično produži to odstojanje. Doduše, ostaće nejasno čemu bi to služilo. Ali, to je već stvar slobode: ako sam slobodan da otključam svoj auto sa sto metara, šta te briga… Pošteno.
Coming in from London from over the Pole
Flying in a big airliner
Chickens flying everywhere around the plane
Could we ever feel much finer?
Postoje dve pesme zbog kojih sam uporno pokušavao (i na kraju uspeo) da ubedim Nešu da mi proda legendarni trostruki album Woodstock (1970) za skupe pare (album tada još nije izašao kod nas). Jedna je, dakako, Cockerova obrada “With a Little Help from My Friends“. Druga je ova.
Sve ostalo sa legendarnog albuma sam pokupio tek sa ploče i natenane apsolvirao. No, o svemu ostalom nije reč danas. Sasvim slučajno birajući za danas sve neke teme o avionima (mada ništa nije slučajno: to je sinhronicitet), prisetio sam se ovog odličnog pesmičuljka, koji je bio na mom redovnom repertoaru u prošlom životu, u onom u kom sam svirao gitaru. E, pričica te pesme se dešava na aerodromu na kojem je nastala današnja fotka u podne. Eto, to je blesava veza za danas: a pogled u retrovizor mog iskustva ide do oznake kilometraže od 32-33 godine u prošlosti.
Da li je letenje ekstremni sport, ovaaaj, ekstremna delatnost? Kažu da je vazdušni putnički saobraćaj najbezbedniji. Ne kažu kakva je statistika preživljavanja u avionu koji se zatekne u kriznoj situaciji spram odgovarajuće situacije u autu…
Međutim, ovo što ćete sad videti nije krizna situacija. Navodno, vetroviti uslovi na pisti pri sletanju i uzletanju su uobičajena stvar na aerodromu u Birmingemu. Pazi sad.
(utisak će biti jači ako pružite HD sliku preko celog monitora)
Ima li pilota u aviii… na Suštini pasijansa? Šta biste imali da kažete o ovome? A da li postoji neki važan razlog što je pista toliko talasasta? Jeste li igde ikada videli takvu pistu?
Koliko god da su ti piloti plaćeni – nije dovoljno.
… poče Bilbo ustavši sa svog mjesta.
“Počujmo! Počujmo! Počujmo!” uskliknu gosti i nastave ponavljati taj usklik u zboru, kao da oklijevaju sami poslušati svoj savjet. Bilbo ode sa svog mjesta i popne se na stolicu ispod osvijetljenog drveta. Svjetlo lampiona padaše na njegovo ozareno lice; zlatna puceta sjala su mu na izvezenu svilenu pršnjaku. Svi su ga vidjeli kako stoji na stolcu, jedna mu ruka u zraku a druga u džepu na hlačama.
“Dragi moji Bagginsovi i Boffinovi” opet će on. “I dragi moji Tookovi i Brandybuckovi, i Grubbovi, i Chubbovi, i Burrowsovi, i Hornblowerovi, i Bolgerovi, Bracegirdleovi, Goodbodyjevi, Brockhouseovi i Proudfootovi!”
Mi smo način kojim Kosmos spoznaje samog sebe (Karl Sagan)
Pre skoro trideset godina, 1980. počelo je prikazivanje televizijske serije Cosmos: A Personal Voyage. Nekoliko godina kasnije, serija je prikazana i na našoj (šta god to sada značilo) televiziji. U trinaest epizoda narator Karl Sagan, jedan od vodećih naučnika dvadesetog veka, otkrio mi je novi svet. Svet razuma, svet pametnijih i radoznalijih i upornijih i hrabrijih. Svet jednostavno lep i lepo jednostavan. Svet kakav zapravo jeste.
Ljubaznošću prostorvremenske fluktuacije, do jednog od samuraja Suštine pasijansa, iz daleke budućnosti, uz specijalno izdanje Autostoperskog vodiča kroz galaksiju u kome se detaljno opisuju efekti svegalaktičke popularnosti benda Sateliti na omnirazočaravajuće odumiranje dela sekundarnih panseksualnih karakteristika ženske populacije Erotikona 6, stigla je i priča o jednoj proslavi rođendana Šerloka Holmsa. Prenosimo je ovde ekskluzivno i bez izmena, bez obzira na očigledne vremenske nelogičnosti u tekstu, čime ostavljamo čitaocima da razmisle o tome koje sve događaje naša civilizacija nekorektno stavlja u istu ravan. Priču o, je l’, popularnosti (kah-kah), propadanju (šmrc…) i renesansi (gulp!) Erotikona 6 ostavljamo, kao i obično, za neku drugu priliku.
Dugo sam izbivao iz Londona. Obaveze prema Kruni, koje sam preuzeo zbog misterioznog odsustva (nezvanično pripisanog izvesnoj dami zanosnih oblina retko viđenog broja) gospodina Bonda, Džejmsa Bonda, na organizovanju i realizaciji oružane pobune na trgu Majdan u Kijevu, zbog potreba prisajedinjenja Krima Rusiji koje će otvoriti prostor za energetsku krizu u Nemačkoj koje će dovesti do ozbiljnih problema pri komunikaciji sa novinarima i sa posledičnim pražnjenjem creva gospođe Merkel a sve u cilju povećanja prometa metaboličkih preparata zdravom ishranom posustale farmaceutske industrije, učinile su da se vratim kući tek posle dugih osam meseci bavljenja u ukrajinskom podzemlju. Uspešno obavljen zadatak vratio me je mirnom životu u londonskim maglama i rutini dnevnog lekarskog posla. Pomalo postiđeno priznajem da su me neočekivane špijunske obaveze odvojile od razmišljanja o mom dragom prijatelju Šerloku Holmsu. Stoga me je podsetnik prijatno iznenadio obaveštenjem „6. jan., Holms rođ.“ Znajući za Holmsovu tehnološku konzervativnost, već neko vreme sam se nosio mišlju da ga iznenadim posebnim poklonom. Ovo je bila odlična prilika koju nisam želeo da propustim.
Ponekada zaista imam zadnje namere, ali nikako i nikada zle…
Možemo primetiti samo ono kretanje koje nam nedostaje, govorio je Galilej još onomad. Tako u našoj popodnevnoj muzici može primetiti nedostatak hiphopa. Jasno je da to nikoga ovde ne zabrinjava, pa ni mene. No, danas je u svakom smislu neobičan dan na Suštini pasijansa. Stoga evo Puff Daddya kako u svom maniru izvodi pesmu Kashmir dragog nam Led Zeppelina, a povodom nekadašnje svetske premijere filma Godzilla:
