Dugo sam razmišljao i došao do zaključka da ovo može da se smatra duhovitim samo nedeljom ujutru, što je tačka koja je mentalno najdalje od razmišljanja o poslu.
Morate razumeti nevolju: većina među Sedam samuraja Skoja su ili IT inženjeri ili veoma blisko toj oblasti, sa iskustvom koje je merljivo dugim godinama. Nama ovo ne može da bude smešno jer priziva sećanja na događaje koje smo dugo pokušavali da potisnemo.
I taman kad smo pomislili da je to iza nas, pojavi se ova provokacija (i to, nie manje ni više, nego u obliku mačkk… kkk… keta) i svaki pokušaj ponovnog zaboravljanja epizoda koje su se desile u realnom životu je pljusnuo u vodu.
Savršeno objašnjenje iskustava iz profesije. Kao rođeno za ovu priliku i za samuraje SP evo jedne anegdote “ispod čekića”, nema ni nedelju dana!
Dve koleginice (u belim mantilima) raspravljaju koju profesiju sinovi treba da odaberu. Bliži se kraj školske godine, deca im rastu, odlični su đaci, hoće li njihovim putem, itd. Došlo na red i pitanje: da li je prihvatljivo u današnje vreme biti/ postati IT inženjer? Kraj disusije je izgledao ovako:
– …ali gde da nađe posao kao IT inženjer? Znaš, firme u ovoj državi…
– Ma, da, u pravu si. IT je skroz u redu, ali nema gde.
– Jes’, ni profesori nisu što su nekad bili.
Šefica dugo sluša diskusiju i ubacuje se:
– Jes’, AJ’TI sad budi pametan šta da upišeš. (insert emoticon here … whatever)
Još gore je što ne pada “zavesa” nego nastade nevolja što šefica odvuče jednu od ovih sa sobom i ni jedna ne sme da se nasmeje, a …!