Nema mira. Nema pameti. Čak ni tradicija nam više ništa ne znači, a to je zato što ne znamo šta bismo sa njome činili. Uživanje ne dolazi u obzir, jer uživanje je dekadentno.
Bilo je dana kada smo se pitali “kako je moguće da nema nikakvih vesti iz zemlje i sveta”, a onda čeloklep: pa to smo sebi priuštili dan mira od medija. Malo rad, malo porodica, prijatelji, neki hobi, neka zanimljiva knjiga – i polako ode dan na kraju kojeg možeš da kažeš da je vredelo živeti ga. A stvari su se, zapravo, zbivale: jedino što nisu bile zanimljive nikome ko ima sopstveni život da živi.
Pravi trik je u tome da prepoznate obrazac ponavljanja petparačke istorije modernog života. A potom, da razumete kako precizno praćenje prevelike količine vesti ne vodi ničemu osim rasipanju vašeg neponovljivog i, samim tim, vrednog vremena. Ako se koja važna vest i desi, saznaćete je a da i niste tragali za njom, upamtite to. Kada je reč o praćenju vesti, manje je više – upamtite to.
Šta ćemo, međutim, sa onima od kojih zavisi ta naša svakodnevica? Kako da se ophodimo prema onima koji su, odozgo gledano, zaslužili poverenje većine? Zaslužuju li oni i vlast i poštovanje u paketu? Imamo li mi uopšte potrebu da budemo u nekom aktivnom odnosu sa njima?
Sva ova pitanja možda i nisu previše važna (ili jesu), ali vrlo je moguće (ili nije) da vas potraga za pravim odgovorima dovede do krupnijih rešenja nego što je bilo izrečeno pitanje.
Pravo pitanje, ono koje niste postavili: da li je to (ili bilo koje drugo) rešenje dovoljno da pruži odgovor na pravi problem i da učini da on nestane? Imamo li recept za kontrolu onih čija politička improvizacija obeležava naše svakodnevne živote? Umemo li mi uopšte da imenujemo problem?
Mnoga pitanja, mnoga teška pitanja…
Imate li recept za bilo kakvo sistematsko ophođenje prema dnevnoj politici? Jeste li uspeli da se izolujete od serviranih gluposti na dan-dva? Jeste? Kako ste se osećali na kraju?
Pozivamo vas na bojkot svih politički aktivnih medija sledeća 24 sata°. Biće to korisno i dobro za vas. A i Uskrs je, brate, zgodan dan da ga provedete sa porodicom.
Na šta sve ljudi stavljaju etiketu “kreativno”…
Ako niste previše gadljivi, proverite ove likove. I razmišljajte o tome da je njih sve više, a nas sve manje.
Predlog za čitanje i, ako nije preteško da u vaskršnje rano popodne zamolimo, za razmišljanje: traktat o mitomaniji rodne rude, Alexandar Lambros – Ovo je moja postojebina.
I tako, natezanje i raspravljanje u svakoj crkvi, od kojih je ono u Ružici na Kalemegdanu bilo posebno neprijatno. Neka mrcina se drala ko na stočnoj pijaci. Naravno, u suvenir radnjama može se naći posni kuvar ali ne i brošura sa freskama, mozaicima i ikonostasima koje je najstrože zabranjeno slikati. Epizoda iz jedne od beogradskih crkava – protestvujući protiv zabrane ističem kako sam fotografisao mnoge čuvene evropske katedrale, kapele i crkve. Jedna od okupljenih gospođa u marami puna pravedničkog ponosa, a bogami i gneva, mi odgovara – „E, pa, ovo vam nije Evropa, gospodine!“ Stvarno? Kad se to desilo?!
Zapatio se i jedan polaznik škole lošeg prevoda. Veli on prekjuče:
Lucky Huge Friday to all the christianins on the world! Today we paint balls to remember how Jezus died for free market and anticomunism!
Citat nedelje:
Ovo je Sajam obrazovanja,
a ne sajam slobodne misli.Eržebet Ivanović,
direktorka tehničke škole “Ivan Sarić”
u Subotici, prilikom naprasnog otkazivanja gostoprimstva Udruženju građana “Ateisti Srbije”, nakon intervencije jednog sveštenika
(Via)
Predlog za čitanje i, ako nije previše da zatražimo, sećanje na velikog pisca, nobelovca koji je izveo žanr magičnog realizma na veliku scenu. Mladen Savković – Živeti da bi se pripovedalo.
…Ništa potresnije, tužnije a ujedno ništa magičnije Mladen do tada nije pročitao. A čitao je redom svu lektiru tokom gimnazijskih dana, pa i više od toga. I nije mu bilo jasno kako je moguće da se čitalac, nakon čitanja knjige koja se zove „Sto godina samoće“, oseti utešno, pa čak i srećno u svoj svojoj tuzi i nevolji. I kakvo je uopšte selo taj Makondo, i kakva je to tako tragična familija čije ime ukazuje na dobar dan.
Ključ je pronađen.
Dakle, leka nema.
Kada bi naučnici zaključivali kao političari, izgledalo bi to ovako:
Naučnici su odsekli žabi noge. Onda su joj podviknuli:
– Skoči!
Žaba nije skočila.
Zaključak:
Kada žabi odsečeš noge, ona ogluvi.
Pre neki dan sam, silom prilika, bio u kliničkom centru. I zapazim lekara – dobro de, možda je i stariji medicinski brat – kako žurno ulazi u kancelariju / ordinaciju i nosi kesu iz obližnje samoposluge, a u kesi kafa. Nije to sporno, ni strano. Strašno je to što je pored kafe u kesi bio i fiskalni račun. Ili mi se bar tako učinilo…
I razmišljam kakva smo mi to zemlja postali, majku mu, i u kako nam je zdravstvo stvarno u očajnom stanju, kad evo i doktori moraju da kupuju kafu!
Predlog za čitanje, za poneki nauk i za zabavu ovog popodneva: kako dobro vino oslobađa čoveka od smrtnih grehova dok traži idealnu kombinaciju hrane i vina? Na tapetu je tekst lika koji se na portalu vino.rs, pazi ovo, nonšalantno potpisuje kao “Bakhov sin”: 10 vinskih grijehova i 7 zapovijedi.
Nije ovo prava liturgija, vinska braćo s one strane Dunava, iako se liturgijski pojmovi spominju. Zato listu grijeha od kojih nas vino može osloboditi treba proširiti na deset i na nju uvrstiti i neke Božje zapovijedi. Valjda mi neće zamjeriti ako ga parafraziram pa kažem da ne valja ne poželjeti vino bližnjega svoga. Uvijek treba probati ono u kojem uživa bližnji i njemu dopustiti da proba tvoje. To je smisao potrage za savršenstvom što istraživanje vina svakako jest. Svaka čaša vina otvara mi novi svijet, rečenica je kojom se kao Bakhov sin i predstavljam. Čaša bližnjega moga uvodi me u njegov svijet, kao što se nadam da i moja njega uvodi u moj. Tu grijeha ne može biti jer naši svjetovi postaju sve veći, a nikome se ne smanjuju. Štete jednostavno nema.
Kafana nije u obavezi da ima medicinsku ekipu, sportski klubovi jesu.
Pa vi sad vidite šta je zdravije.
Da se podsetimo jednog anahronizma.
Mada, to što je knjiga anahronizam baš i nije znak zastarelosti, pogotovo kada govorimo o tehničkim prednostima. Pazi ovako:
- baterija traje beskonačno;
- stranica se uvek učitava, i to brzinom koja odgovara brzini upravljanja;
- nema gubitaka podataka;
- nije potreban antivirus;
- apsolutna kompatibilnost sa svim oblicima ruku i očiju;
- apsolutna otpornost na vibraciju i udarce – slobodno zafrljačite knjigu o zid ili je ispustite sa trećeg sprata, pa proverite funkcionalnost odmah potom; a sad čik uradite to isto sa laptopom, tabletom ili smart telefonom.
Ti spavaš… Ti sada spavaš… Tvoji su kapc’ teški…
Tvoji su kapc’ teški… Tvoji su kapc’ teški… Tvoji su kapc’ teški… Tvoji su kapc’ teški… Tvoji su kapc’ teški… Tvoji su kapc’ teški… Tvoji su kapc’ teški… Tvoji su kapc’ teški… Tvoji su…
Ne znate šta je Pareto princip?
To vam je kad 20% ljudi radi posao, a ostalih 80% misli da spada u tih 20%.
– Draga, je l’ znaš da žena dnevno izgovori 32.000 reči, a muškarac 16.000, upola manje?
– Dragi moj… To je zato što sve moramo dva puta da vam ponavljamo!
– Molim?
Nije neophodno da u sebi nosite nekakav osećaj religioznosti ili štatijaznam kakve metafizičke pobude da biste uživali u Vaskrsu.
Stvar je prosta k’o pasulj: budite sa svojom porodicom, uživajte u spokoju doma i trpezi koju ste spremili. Zabavljajte se ikonografskim detaljima ili nemojte, popijte čašu kakvog lepog vina ili nemojte, poželite jedni drugima srećan Vaskrs ili nemojte. Uživajte, budite spokojni, zdravi i neka vam sve bude baš po volji, ako ni iz kojeg drugog razloga, a ono iz čista mira.
Jer mir je lepa stvar koju, takođe, možete i drugima da poželite. Baš kao što mi sada želimo vama mir u duši. Ili, da ne bude neko na kraj srca zbog plačipičkaste metafizike: želimo vam makar prijatan vaskršnji nedeljni ručak.
__________________
° Ako treba – i ovog.