Фотографисање архитектуре, градског угођаја и осталог шмека се обично, нарочито у овдашњој клупској традицији, своди на вађење архитектонског детаља. Што је хвале вредно, фотограф уме да примети што око превиђа. Почетницима у клубу смо често давали задатак да сликају капије, и после се чудили шта све они успеју да нађу.
Међутим, има једна друга страна те медаље, око које сам се пар пута качио са Грбом, што је брисао жице са снимка. Сложили смо се да их је брисао зато што је хтео, а фотка је његова, крај приче.
Крај у том случају, али… следи да ћу ја то онда другачије. Одавно сам одустао не од брисања жица, него и од бирања угла одакле се оне не виде. Остављам сву ту градску уличну галантерију (и позамантерију, шта год да му је то) да се види. Јер нису архитекти и дунђери једини градитељи. Знам за неке саобраћајне знаке који још раде, док су бар неки њихови творци сигурно у пензији, например онај што указује пут ка СР Румунији, на Старом житном тргу, кад се долази с југа.
Нови саобраћајни знаци су од занимљивог материјала.
(велика је овде)
Имам неких сличних са оваквим мотивом, и тај метал се заиста нешто чудно пресијава, ваљда та заштита од рђе, шта ли. Овде је ухватио одсјаје од семафора, неколико метара иза камере, и велика светла којима је осветљена зграда општине. Онај мањи, наспрам рекламе за роштиљ, има скоро надреалан одсјај.
Ово сам снимио понајвише зато да контрирам традицији. Јер, шта имам на слици? Зграду музеја, адвентистичку цркву, мали мост, суд и део техничке школе. Који су сви стари век и кусур или јаче и заслужују да се сликају свако посебно – што је већ урађено хиљаду пута. Одсјај на полеђини путоказа, избачени хладњаци испред киоска (а не види се иза њега стари Цикијев киоск, ко зна чији је сада), два прислоњена бицикла, чак четири аутомобила згурана на тротоар између зграда и моста, пешак испред киоска који завирује у свој шлајпик. Три саобраћајна знака и два стуба са светиљкама, и трећа иза моста. Држач за заставу над службеним улазом у музеј. Ограда моста, ивичњаци, беле стреле на углачаном асфалту нацртане… сва та позамантерија. Мора неко и то да прибележи.
Некад ми је град у зимске вечери деловао поприлично сиво, вероватно зато што је расвета била сва једнолична, исте неонске и живине сијалице на свим стубовима (односно класичне жаруље ако је ваш сокак даље од центра). Сад су светла шарена, бар у центру и тамо где се пролази, и приде разни дућани и кафане каче рефлекторе да осветле себе, па ако је пусто нек је бар шарено. Онако офрље сам у овом призору избројао девет различитих извора светла.
За оријентацију: Грбино дрво из зида је испод моста па 100м лево; кућа без крова још 100м даље. Центар града је 20м иза камере. Бивше острво је иза моста. Ако сад нисте скроз збуњени, да пробам да вам објасним како да дођете колима до њих?
Komentari su onemogućeni.