Nervozno šetam ispred “Јugotona”. Čekam ribu da stigne, pa da palimo dalje. U sebi psujem što kasni i razmišljam zašto se toliko licka kada ćemo ionako kasnije sve to što je na njenom licu & ustima da razmažemo. 
Rale, prodavac ploča & moj dobar drugar, maše mi iznutra da uđem. Zadovoljno se kliberi sa druge strane izloga. Snimio je situaciju i zna da mi se živci polako tanje.
Izdaju te sitnice. Prečesto bacam okce na sat, iskusan je to lisac… 
S obzirom na to da njegova mimika i mamkanje ne daju rezultata da uđem u radnju, pribegava direktnom napadu. Uzima jednu od ploča i teatralno je prislanja na drugu stranu izloga, da mogu dobro da je osmotrim. Na omotu prepoznajem filigranski rad Rogera Deana i trenutno se ispumpavam k’o bušan balon… 
Jeb’o ribu, ionako kasni, stići će… Moram da vidim šta se krije unutar ovog zanimljivog omota. 
