Klinci probaju kafu po prvi put i reaguju spontano. Posle odgovaraju na pitanje “hoćeš li piti kafu kad porasteš?”
Mnogo propusta vidim ovde.
Niko im nije objasnio suštinu pauze za kafu.
Niko im nije objasnio socijalnu dimenziju kafe.
Niko im nije dao do znanja da i dobra kafa može da ima loš ukus ako se spremi loše ili ako je prave Ameri (što se svodi na isto).
Eh, kamo sreće da se nikad nisam navukao na kafu…
Prvi kafanski postulat: Ako je kafa dobra, može se vrela popiti. A drugi postulat je ustvari iskustvo: Kod “Taleta” se pila kafa od soca. Abzžgljik!