Zagađenje bukom je jedno od najgorih: shvatio sam odavno da je to možda glavni razlog mog animoziteta prema većim gradovima. Nedavno sam naišao na prikaz (zasad konceptualnog) uređaja po imenu Sono, koji bi mogao da pomogne barem u delimičnom rešavanju tog problema.
Ne znam dokle je stiglo u postizanju rezultata. Pogledajte ovde ako vas više zanima: tu se priča o nekakvom navodno uspešnom prototipu. Humano življenje bi trebalo da podrazumeva poštedu od buke sa ulice. Nadajmo se da Sono nije daleko od nas.
Od civilizovanog sveta, to jest. U Srbiji još nismo izmislili ni preventivu od poplava.
Ne bih da vam kvarim jutarnju kafu provokacijom, ali moram da se pohvalim. Elem, izuzev činjenice da od pre pet godina, radnim danom prepodne, u mojoj ulici nastaje gužva sa automobilima zbog nedavno izgrađenog parkinga pored sporednog ulaza u gradsku bolnicu, tu inače vlada tišina. A pošto moja kuća gleda u park iza bolnice, to nas od aprila do oktobra u zoru bude ptice pevačice, kojih u tom parku ima baš mnogo. U doba parenja, što bi bilo sad da nije ovih kiša, svaki trenutak izlaska sunca je obeležen tolikom galamom cvrkutanja da svako sa iole lakšim snom mora da se probudi. Međutim, ja nikad nisam čuo da se neko od komšija buni zbog toga (šta kažu pacijenti u bolnici, ne znam). Što se mene tiče, neka ptičice slobodno galame i po ceo dan: ugodno je, za razliku od škripe kočnica i gradske vreve.