Može biti da se još neko seća one reklame: žena uhvatila litar mleka posred kesice jednom šakom, a drugom rukom seče ćošak kese ogromnim krojačkim makazama. Ono što sledi je vrlo predvidivo, a nama ostaje da se pitamo zašto ispada da smo svi glupi kao kupujemo najjeftinije mleko u kesi. Poenta: više se i ne sećam o čemu je ona reklama uopšte govorila.
Ima toga još: postavka problema je da ste vi idiot, pa vam treba proizvod čiji opis uskoro sledi. Evo jedne kompilacije takvih slučajeva.
Danas su reklame štogod suptilnije… Već se zna da smo glupavi, da im ništa ne možemo i da ćemo na kraju kapitulirati, pa nas makar časte suptilnim subliminalnim porukama.
Jedino, video sam nedavno kada je televizor ostao uključen, i dalje postoje oni prodajni kanali na televiziji gde opisuju beskrajne koristi od tog i tog proizvoda (“…prvo sam ga izlečila, a sad sam ga i ožen’la!”). Sećam se jednog štanda na beogradskom sajmu, boga pitaj koja prigoda beše, tek lik je vrlo agresivno reklamirao nekakav brzosekući nož za salatu, a onda se pojavio neki lik koji očigledno poznaje tehnike kojima je prodavac naučen, pa je glasno, da svi čuju, ponudio prodavcu da ponovi ciklus svoje prezentacije na primerku noža koji prodaje – zauzvrat, reče lik, kupiće dvadeset noževa na licu mesta. Uživao sam cela dva minuta, koliko sam izdržao da ostanem na tom mestu, u potpunom ignorisanju tog ponuđača od strane prodavca: on je besprekorno vešto vrteo u krug svoju prezentaciju sa paradajzima, krastavcima i krompirima, pričajući i radeći, da je bil omilina gledati ga. Međutim, niko nšta nije kupio – bar en za mog boravka ispred štanda. Onaj ponuđač uslova kupovine je bar na sekund pobedio lažova.