Pre mesec dana pomenuo sam novi bend & novi album koji, za malo, da doživi sudbinu još gomile stvari koje stoje na čekanju još od prošlog leta iz veoma prozaičnog razloga: zaboravim na njih ili mi nešto odvuče pažnju. E, nećeš ga majci, rekoh sebi, namučen od jučerašnjeg preslušavanja novog albuma jedne od megazvezda koji me je potpuno bacio u bedak, toliko da sam u sebi neprestano ponavljao antologijsku rečenicu Mladena Delića: “Ljudi, je li to moguće?”
Pa, kada sam već još pri pameti, da napišem koju… Dok mi još uvek rade bubrezi! 
Šef & ja smo se, kao što sam napomenuo u prethodnom tekstu, složili da je dete Richarda & Linde Thompson poraslo, a da mi to niti smo znali, niti primetili. I kao što biva sa ženskom decom kada porastu, uvek se tu nađe neki đuvegija. Na Balkanu, tradicionalno, ovaj tip koji preti da ti upropasti dete se (ne)prijateljski gleda kroz nišan snajperske puške. Za svaki slučaj. 
A on se svojski trudi da ti se približi pa se, najčešće, služi za sebe pogubnom taktikom. Mene, na primer, pitaju: “A šta to slušate? Mnogo je dobro!” Eeeeeeee, mislim se, mnogo će godina proći dok ti stvarno ne ukapiraš da je ovo što svira mnoooogo dobro. Ako ikada ukapiraš. 
James Walbourne je imao drugu taktiku. Prvo se dokazao tamo gde treba, a to je podrazumevalo poveliki trud. I, nesumnjivo, veliki talenat jer se okušao u raznim vrstama muzike u kojima nema foliranja i fauliranja, pa je u svoj CV upisao da je svirao sa The Coal Porters, Peterom Bruntnellom, The Pernice Brothers… a tu su se našli u Edwyn Collins, Jerry Lee Lewis i Pretenders. Znači, zna da svira svašta, dobar zet!!! 
Od gostovanja na albumu buduće tašte pa do bračne luke mali je korak, pa su se srećni mladenci privenčali i, kao što to obično biva, rešili da krenu u zajednički poduhvat. Nazvali su ga The Rails, a njihov album prvenac, Fair Warning (2014), već je na terenu kojim familija Thompson suvereno vlada. S pravom! Svedena akustika & minimalizam, raspevana Kami Thomson koja više podseća na majku nego na oca. Nema više “ravnog pevanja” karakterističnog za Richarda Thompsona.
Zaljubljena žena, vidi se iz aviona… 
Da ovo valja, nije samo moje mišljenje. Diskografska kuća se potrudila da album objavi na etiketi rezervisanoj samo za najbolje, takozvani Island Pink Label, a to je tek posebna priča…
Možda se, jednoga dana, setim da je ispričam… 
Do danas nisam znao da Richard & Linda Thompson imaju još jednu ćerku! Izgleda da je to najmlađe dete, ništa se ne može iskopati o njoj sem da se zove Muna. I da je jedan od pratećih vokala na poslednjem albumu svoje majke.
Pa da sačekamo i njen solo album… Ili, barem, da se zaljubi… 