Tito, vrati se!
Nije ovo politički apel, da se odmah razumemo, nego muzički. Slušalo se, bre, svašta početkom sedamdesetih i bili smo u toku sa svim što se dešavalo u svetu muzike. Barem u komšiluku kome danas težimo ponovo da se priključimo. EUropa nema alternativu! 
Već smo bili zatrovani Kosom u Ateljeu 212, Isus Hristos Superstar se redovno slušao, a po novinama su najavljivali novu senzaciju iz pera Andrewa Lloyd Webbera. Čekali smo “Evitu“.
Od trenutka kada se album pojavio, bilo mu je potrebno tačno jedanaest dana da stigne do Vuleta. Tada nije postojala brza pošta. 
Već sutradan se kaseta sa snimkom zavrtela kod mene. I slušala se dok se nije izlizala… I dok na nju nisam zaboravio. 
